детаљ слике: КРК Арт дизајн

        НЕ  ПРОКЛИЊИТЕ  НАС, ПРОКЛЕТИЈЕ

Не проклињите нас, Проклетије,

одавно већ смо проклети!

Што ви умјесто нас

на Божурпоље гледате,

док вас шибају вјетрови сури.

Што недужне жртве бројите,

Двоглавог Бијелог  oрла скривате,

ушушкавете му гнијездо у гране бора,

што га у глуво доба

на извору Бистрице појите

да не скапа -

прогнан од црних врана.

Можда из мога рода

још неки Лазар пожури

у зору Видовдана

да врати што се вратити мора.

Не проклињите нас, Проклетије,

мајчина нас је проклела храна!

Што ви умјесто нас

на  кости предака мотрите,

наше разбацане бјелутке препознајете,

док брат, брата издаје,

дједовину туђину продаје.

Не проклињите нас

што ви умјесто нас оплакујете увеле Божуре

на земљи нафоре и  икона.

Можда из мога рода

још неки Милош, Иван ил´  Милан

у зору Видовдана

Светом Метоху пожуре

да спасу  што је  наше

од искона.

Не проклињите нас, Проклетије,

не проклињите нас, но подвикните!

Онако - грлено, смјело,

нека цијела планета чује

да само српско је Косово цијело -

нека се ехо низ ваше литице сјури.

Не проклињите  што ви умјесто нас

на слијепу Симониду пазите,

Царичине свијеће чувате

да једнога дана плану,

да восак и тамјан замирише,

да чокоти винограда овимене,

да винотоком вино црно и бијело

у царске  подруме се  слије,

да се заувијек црне орлушине разбијеже,

да невјесте обремене,

да се братство и слога развријеже.

Можда ипак из мога рода још неки Карађорђе

у зору о Видовдану

са својом војском на равно Косово бану

да упале највеће свијеће,

што до сад још нико видио није,

једну за пале јунаке,

другу за срећу Србије.

Да покидају казамате и жице,

да сужњима слобода гране

да се огласе звона Грачанице.

Не проклињите нас, Проклетије,

неправда на нас кидише!

Не проклињите нас

и Кнежева клетва нам је превише.....

       У ИМЕ  ПРАВДЕ  ГОСПОДЕ

У име Православља и православне вјере,

у име жртвене Оливере,

у име нафоре и икона,

у име Дечана и дечанских звона,

у име Симониде и Грачанице,

у име Бадњака и Чеснице.

Господе, поведи нас кроз беспуће!

У име Вида и Видовдана,

у име Божура и косовских рана,

у име  Mојковца и Газиместана,

у име круне Силнога Душана,

у име честитог Лазара Цара,

у име јунака са Кошара.

Господе, чујеш ли наш глас!

У име Чегра и Синђелића,

у име Топлице и Обилића,

у име пресвијетле Царице,

у име Пријезде и Јелице,

у име Козаре, Јасеновца и Цера,

у име недужног Оливера.

Господе, спаси нас!

У име бањалучких беба без зрака,

у име Вукова са Вучијака,

у име призренских винограда и грожђа,

у име Вожда Карађорђa,

у име Тропрсте Бистрице,

у име мале Ракић Милице.

Господе, чекамо свануће!

Господе, поведи нас кроз беспуће!

Господе, чујеш ли наш глас!

Господе, спаси нас!

Господе, чекамо свануће!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: