Био расипник или циција,
Не зависи од друштва, већ од тебе.
Карикатура без амбиција,
Све бих мењао, осим себе.
Први трагови видни у снегу,
Све ближи ми је траг звери,
Стављам своје у супротном смеру,
Да страх буде у истој мери.
Кљунаст нос би био Нарцис,
Да је овом језеро заледило.
Како је све већ ствар режије,
Разум нек ћути, лудило победило.
Људи без лица или са више,
Гладан је склоњен са дневног реда.
Мртав човек миљом хода
И слеп трепти, ал` не гледа.
К`о пред Христом, сви руке перу,
Све је ионако већинска воља,
Глас смо дали за бољу будућност,
Боља ће бити, јер не мож` гора.
Људи полако добијају сврху,
Жиг, рок и употребну вредност.
Ударна вест у дневној штампи,
Курва назад добила чедност.
Иконостас на леђима силним,
Фрескосликарство на „фешн вику“.
Култура нам к`о бомба пуца
Директан пренос на ТВ Пинку.
Хипнотисану масу траже да следим,
С тих часова сам давно збрисао.
Својим лавиринтом и даље лутам,
А пишем, да бих писао.
