детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЗЛАТНО КАМЕЊЕ НА КОРДУНУ

Ведра љетња ноћ пуна мјесечине обасипала је Петрову гору и њену околину чаробном свјетлошћу. Једна стијена извирујући из засјенка шуме, истицала се посебним сјајем. Мјесечина је јасно обасјавала шумски пут и врх тог брда, а у његовом расцјепу исијавала је та необична стијена.

Доље у подножју, гдје Петрова гора измиче у пољане и мање грмове, гдје се простиру ливаде поред ријеке Радоње, мјесечина је зрачила попут видљивих енергетских честица.

Околина је позаспала. Ноћ је будила зору. Била је недјеља, најљепши дан у седмици. Била је то Света недјеља и дан сјећања на далеку, минулу прошлост.

Народ је чувао сјећање на своје сународнике из двадесетог вијека, када су морали напустити своја вјековна огњишта, да би спасили живу главу, од мача и мржње. Хиљаде њих је уткало своје животе у то спашавање.

Данас је шести август, по Господину Исусу Христу, љето двије хиљаде триста деведесет пето.

Камен је блистао јасно. Није то била ватра од које би могла шума изгорјети. То је било свјетло које је допирало из земље, а својим бљештавилом бојило камен и давало му посебна својства. Није то био посебан камен, већ обичан, онај плавкасти љутац који се у давна времена палио и претварао у креч. Та свјетлост се видјела издалека, иако је изгледало као да је Мјесец заклања, као да се купа у процјепу између два брда, онако крупан, жут, несвакидашњи.

Лоптаста свјетлосна кугла са црвеном окомитом линијом по средини као да је израсла из камена,трансформишући га у злато.

Ненадано се све замрачило. Одједном велики црни облак заклони Мјесец.

Сателит са сјеверног дијела неба ушао је у зону осматрања. Подастирала му се тајна да је овјековјечи. Кугла је хватала моменте силе док су титрали кроз Земљину кору, проналазила камење на површини и испод земље, а гдје би се појавила, претварала га је чаробном моћи у злато.

Наука је утврдила да се сви племенити метали стварају у најмањем дјелићу времена од чврстих материјала пронађених у природи кроз које у том тренутку струји посебна енергија.

Један од тих материјала је и камен. Енергија која то успијева да претвори је Божја, а не људска снага.

Божја воља одабире гдје ће камење сијати и гдје ће се претварати у злато.

Највећи рудници злата су тамо гдје су се истопиле отписане душе. То су душе које су остале без одговорности за живот. То су душе којима није пружена шанса, њима је онемогућено да се заразе животом. Оне обогаћују свијет искром енергије, непроживљених живота, истопљеном у племените природневриједности.

ilij@saula.art - underground gold treasure

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: