детаљ слике: КРК Арт дизајн

МЕТАК

Свете! О бедни Свете!

Посрнули, отуђени, блудни!

О Боже! Обожи нас,

да опет постанемо будни!

О Боже ољуди нас,

да опет будемо људи!

И дај нам светло, макар жишку,

као залог глобалној заблуди!

Да зуби нам не звекећу као на ланцу,

да човек човеку није вук...

О Боже! О бедни Свете!

Хоће ли престати овај мук?

Мук, који сече уздуж, попреко, на пола.

Мук који је болнији од бола.

Мук, који јачи је од вриска...

У хаотичном безнађу родитеља...

Један до другог се тиска...

Да своје дете угледа

Да своје дете нађе...

И када колена издају

и тону последње лађе...

Један је пресудио.

Игрицу одиграо до пола...

Али, прецизно, као командос,

без трунке саосећаја и бола.

Девет живота је узео.

И много више ид тога...

И сам је жртва ђавола.

Супростављена страна Бога.

Али, он ће да расте,

гледа, живи и дише...

Нека нова имена за одстрел,

можда поново испише...

Крв, воњ и сузе

стопише се у цело.

Стигло је и код нас,

јер, Свет је глобално село.

Лебде душе мртвих...

Неме. Као да плутају.

Услиши Боже молитве.

Рајска врата отвори - да не лутају.

И крст нам Боже дај.

Свако да држи у руци.

Човек човеку је звер.

Обоженији су и вуци.

О! Врати сада нам наду!

О, мир нам Божји дај!

Нек' буде нови почетак,

ил' свему пресуди крај.

О, вратимо се корену.

Свет је одавно пао!

И скини зла му копрену,

да би на ноге стао.

Данас је црна среда.

Скинуће је са трона четвртак..

А њега петак...

И ништа више исто бити неће.

Све нас је упуцао метак!

Смртнострадали школски чувар и деца основне школе Владислав Рибникар у Београду, 3. маја 2023.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: