 | Зорица Бабурски | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
КРВАВ МАЈ
Ноћас је уснила љиљане беле,
суво грање јеле, боре не зелене.
И младу тицу, мртву под њима.
Тежак санак, мајка је уснила.
У по беле ноћи, из сна скочи,
и цело јутро, јадна, мира нема,
не мож да скине страх с бледа лица.
Срце јој прободе глас, злослутних, птица.
Жалоснице, дете, срце моје драго.
Жалосниче, дете, мила моја душо.
Сирота је мајка вриснула од бола.
Свиснула од бола и крвавог зноја.
Куд допаде дете, ове ладне тмине,
те ледене тмине, да те раном дави?
Чија нога крочи теби тако ближе ?
Чија с рука диже, у леденој страви?
Цичи мука; Куд дете, отрже од мајке?
Сузе капљу, рукама у груди бије.
Анђеле, путуј, у рајске врте.
Нек те дочека, Сунце Божије.
