Икону целивам,
повијам кичму,
отварам,
оловни рам мисли
које навиру.
Уливају се
једна у другу,
уплићу,
укрштају,
крше и ломе,
енергично стежу,
прете,
у жељи да експлодирати успеју.
И даље умирујеш страст,
повезујеш нити,
три прста,
међусобно се додирују
и исцртавају помињани знак.
И даље у твој храм улазим
сигурно сигуран.
И даље сам ту
још увек си у мени.
