О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања











Историја
Наука
Традиција







Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Ризница


СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДИ ИТАЛИЈА, 9

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн


СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - ИТАЛИЈА. 9


Др СИМО ЈЕЛАЧА



ПРЕДГОВОР


Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу хришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.
Било би превише укључити сваку државу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.
Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.
Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.
Намера ми је била да пронађем што више добрих информација. Колико сам успео, процениће читаоци.


Аутор



ИТАЛИJA
КУЛТУРА И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ




Чињенице и статистика



Локација: Јужна Европа, граница са Аустријом 430 км, Француска 488 км, Света столица (Ватикан) 3,2 км, Сан Марино 39 км, Словенија 232 км, Швајцарска 740 км.
Величина: 301.230 км²
Главни град: Рим са 2,65 милиона становника.
Влада: републичка
Клима: претежно медитеранска; Алпска на крајњем северу; вруће, суво на југу
Становништво: 58-60 милиона.
Етнички састав: Италијан (укључује мале групе Немаца, Француза и Словенаца Италијана на северу и Албанаца Италијана и Грка Италијана на југу)
Религије: претежно римокатоличке са зрелим протестантским и јеврејским заједницама и растућом муслиманском имигрантском заједницом
Влада: Република


Иалијанска култура


Италијани се прво идентификују са својим селом. Ово је познато као "Кампанилисмо" - тај простор видљив са звоника цркве у њиховом селу. Али пре свега Италијани дају предност себи, потом својим породицама, селу, покрајини, региону и на крају држави.


Традиције италијанске културе


Главни разлог зашто многи посећују Италију је храна. И ко да им замери! Трпезарија мора бити међу најбољима, ако не и најбоља, на свету. Многи туристи су ујутро изашли из својих хотела гунђајући. Италијани не воле „најважнији оброк у дану“. Италијани нису за велики доручак. Доручак у Италији је обично кроасан и еспресо. Капућино је пиће само за доручак јер Италијани обично пију кратак еспресо током дана. Прављење кафе је уметност у Италији, посебно на југу. Срећом за неке, већина италијанских хотела је све популарнија и сада нуди обиље житарица, јогурта, воћа, хладног меса и сланине и јаја. Ручак и вечера: Мени је обично исти за оба и у зависности од тога где се налазите у Италији главни оброк може бити или ручак или вечера. Велики дневни оброк је сачуван за ручак јер након ручка следи цивилизована сијеста. Италијани не ручају пре 13.30. Оброци се састоје од "антипасто" - предјела, затим "примо" - јела од тестенине или пиринча, "секондо" - главног оброка, обично белог или црвеног меса. (Запамтите поврће, помфрит и салате морају се наручити посебно.) После тога долазе сиреви, хлеб и салама и/или друга сухомесната. На крају је "долце" - слаткиши, који могу бити десерти или воће. И на крају еспресо, а не капућино, или ликер.


Етикета за столом


Италијани не седе около по ресторанима и пију остатак флаше као друге културе. Они такође обично имају своју децу са собом јер чување деце такође није у њиховој култури. Све је породична ствар. Пиће без јела се негује и сматра се бесмисленим за Италијане. Вино треба да иде уз храну да се не напије, а можда се после јела узима и мали дигестив.
Као иу већини земаља, почињете са спољним прибором за јело и улазите после сваког јела. Салвете су са десне стране, а хлеб ће бити лево. Салвете се стављају у крило, а подлактице (не лактови) треба да се ослањају на сто, а не на крило (као на англосаксонски начин). Упозорење: Ако будете позвани на ручак са неким италијанским пријатељима, очекујте неколико курсева. Лако покушавајте да импресионирате домаћина једући џиновске пропорције тестенине.
Када се оброк заврши, лети, време је да се уради још једна пасегиата, можда да се нађе булон гелато (сладолед). У свим великим градовима улице и даље пулсирају у поноћ. Лето је превише узбудљиво и вруће да би се трошило на спавање, зато не покушавајте да одете рано у кревет јер ће вас пиштање и вика испод прозора само пробудити!!


Италијанска религија


Скоро сви Италијани су крштени, али само 40% су католици. Око 85% италијанске религије припада католичкој вери. Остатак италијанске религије чине муслимани, протестанти, Јеховини сведоци, Јевреји и будисти. Слобода вероисповести је записана у италијанском уставу. Римски Пантеон је био прва зграда у Италији посвећена народу Рима који је слободно практиковао своју религију/духовност. Општа аудијенција коју држи папа обично је сваке среде ујутру у 11 часова на тргу Светог Петра или у Папској дворани за аудијенцију. Улазнице су бесплатне али морате резервисати. Пошаљите факсом „Префеттура делла Каса Понтифициа“ на факс 06 6988 5863. Недељом у подне такође има благослова са прозора библиотеке.


Карневали и слављени празници


У Италији има много слављених празника, одвојених од државних празника. У старом Римском царству у једној фази била су прослављена 182 празника у Италији и Риму! Данас се у мањим градовима Италије могу наћи најживописнији карневали.
Туфара у Молизеу поново приказује жртвовање/спаљивање фигуре зване "Царневале", огромне сламнате лутке и метафоре за све грехе становништва.
Нокера Теринесе У Калабрији још увек практикују средњовековне ритуале и за Ускрс се неколико поклоника бичи. Пролеће је време подмлађивања и многи градови широм Италије славе га бесплатним позоришним представама музике и плеса. У Кокулло у Абруцу чак славе са много змија око статуе Светог Доминика Опата који је заштитник од уједа змија. У Сијени прослављају "Палио", вероватно најпознатији фестивал у Италији. 2. јула и 16. августа џокеји се тркају око главног трга у Сијени у тркама без ограничења. У Риму на Ускрс имате чувени поход крста од римског Колосеума до Палатина на Велики петак.


Италијанска царина


Италијански обичаји и начин живота се на много начина разликују од других западних култура.


Радно време


Њихово радно време за продавнице је обично од 9.30-13.30, након чега се већина продавница затвара за време сиесте, а затим поново отвара од 16.30-19.30. Међутим, многе велике компаније имају одређено радно време од 8.30 до 16.30 са ручком за раднике од 13.00-14.00. Већина комерцијалних канцеларија и услуга се такође затвара за сиесту, нпр. банке, поште и музеји и цркве. Дакле, када путујете, узмите у обзир чињеницу да ако стигнете у град у време ручка, 13.30, једине ствари које ће бити отворене. биће ресторани.


Италијански језик


Италијански је званични језик Италије, а 93% становништва је матерњи језик који говори италијански. Око 50% становништва говори регионални дијалект као свој матерњи језик. Многи дијалекти су међусобно неразумљиви и стога их лингвисти сматрају засебним језицима, али нису званично признати.
Албански говори 0,2% становништва, углавном у јужном делу Италије, као и хрватски и грчки.
Каталонски говори у једном граду, Алгеру, на острву Сардинија, око 0,07% становништва. На остатку острва, сардинским говори преко 1 милион људи, што чини 1,7% италијанске популације.
Италијанске породичне вредности
Породица је центар друштвене структуре и обезбеђује стабилизујући утицај за своје чланове.
На северу, углавном само јединствена породица живи заједно; док на југу проширена породица често живи заједно у једној кући.
Породица својим члановима пружа и емоционалну и финансијску подршку.


Италиански Стил


Наступи су важни у Италији.
Начин на који се облачите може указивати на ваш друштвени статус, порекло ваше породице и ниво образовања.
Први утисци су трајни утисци у Италији.
Концепт 'белла фигура' или доброг имиџа је важан за Италијане.
Они несвесно процењују старост и друштвени положај друге особе у првих неколико секунди од сусрета са њима, често пре него што се било какве речи размене.


Одећа је важна за Италијане.


Изузетно су модно свесни и процењују људе по њиховом изгледу.
Биће вам оцењени на основу ваше одеће, обуће, додатака и начина на који се носите.
Бела фигура је више од тога да се добро облачи. Проширује се и на ауру вашег пројекта - тј. самопоуздање, стил, понашање итд.

Пословни бонтон и протокол у Италији


Односи и комуникација


Италијани више воле да послују са људима које познају и којима верују.
Увод треће стране ће много допринети обезбеђивању почетне платформе са које се може радити.
Италијани много више воле контакт лицем у лице, тако да је важно провести време у Италији развијајући везу.
Ваше пословне колеге ће желети да сазнају нешто о вама као особи пре него што започну посао са вама.
Понашање је важно јер Италијани процењују људе на основу изгледа и први утисак који ћете оставити биће трајан.
Италијани су интуитивни. Зато се потрудите да вас колеге Италијане воле и да вам верују.
Умрежавање може бити готово пуно радно време у Италији. Лични контакти омогућавају људима да напредују.
Одвојите време да поставите питања о породици и личним интересима ваших пословних колега, јер то помаже у изградњи односа
Италијани су изузетно изражајни комуникатори. Они имају тенденцију да буду речити, елоквентни, емотивни и демонстративни, често користе гестове лица и руку да докажу своју тачку


Етикета пословних састанака


Термини су обавезни и треба их обавити писмено (на италијанском) 2 до 3 недеље унапред.
Поново потврдите састанак телефоном или факсом (опет на италијанском).
Многе компаније су затворене у августу, а ако су отворене, многи Италијани иду на одмор у ово време, па је најбоље да тада не заказујете састанке.
На северу се на тачност гледа као на врлину и ваши пословни сарадници ће највероватније стићи на време.
Циљ првог састанка је да развијете осећај поштовања и поверења код ваших италијанских пословних колега.
Нека вам сви штампани материјали буду доступни на енглеском и италијанском језику.
Унајмите преводиоца ако не говорите течно италијански.
Уобичајено је да вас прекидају док говорите или да неколико људи говори одједном.
Људи често подижу глас да би се чули преко других говорника, не зато што су љути.
Иако се често дају писани дневни редови, они се можда неће поштовати. Они служе као полазна тачка за даље дискусије.
Одлуке се не доносе на састанцима. Састанци су намењени слободном протоку идеја и да свако каже своје мишљење.


Пословни преговори


На северу су људи директни, виде време као новац и приону послу након само кратког периода друштвеног разговора.
На југу људи лежерније приступају животу и желе да упознају људе са којима послују.
Дозволите својим италијанским пословним колегама да одреде темпо за ваше преговоре. Пратите њихов траг када је прикладно прећи са друштвених на пословне дискусије.
Италијани више воле да послују са високим људима.
Хијерархија је камен темељац италијанског пословања. Италијани поштују моћ и старост.
Преговори се често одуговлаче.
Никада не користите продајне тактике високог притиска.
Увек се придржавајте својих усмених договора. Ако не испуните своју обавезу, то ће уништити пословни однос.
На састанцима често избијају бурне расправе и расправе. Ово је једноставно функција слободног протока идеја.
Ценкање око цене и датума испоруке је уобичајено.
Одлуке се често заснивају више на томе како вас друга страна види него на конкретним пословним циљевима.


Етикуете Одевања


Добро облачење је приоритет у Италији.
Мушкарци треба да носе тамна, конзервативна пословна одела.
Жене би требало да носе или пословна одела или конзервативне хаљине.
Елегантни додаци су подједнако важни за мушкарце и жене.


Визит карте


Визит карте се размењују након формалног упознавања.
Да бисте показали одговарајуће поштовање према другој особи, пажљиво погледајте њену визит карту пре него што је ставите у држач картице.
Добра је идеја да једна страна ваше визит карте буде преведена на италијански.
Ако имате диплому, укључите је на своју визит карту.
Уверите се да је наслов на вашој картици. Италијани воле да знају како се уклапате у своју организацију.

Наставиће се










ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"