Сенка са краја ходника

        Очајање, лењост и јадиковање. Пад, патетична игра ћутања . Једно тело које нараста, постаје празна надувена мешина која помера се с краја на крај и ништа више или највише то. Мерење истицања времена, брисање зноја који дави... Понекад, али ретко успевао је да натера себе, да пробуди се и прошета то прозора, да на тренутак погледа свет. Сужени свет у погледу који постоји. Довољно, без жеље да поглед разбуди залеђене мисли. У том погледу смењивали су се краткотрајни призори, кише, сунца које буди живот, белине покривене тамом... Годишња доба која су промицала баш као и заробљени живот.

       С., забрањеног имена, алијас ... Дивља, грозна и чежњиво потребна. Супротност њему, супротност себи, С. ужасна и нежна. Зла вештица и најневиније лице, пронашла је замрачену собу лутајући. Трагови до циља њој су се отворили и допутовала је. Развалила је врата, ушетала дрмала је кревет и пушком ударала по њему. Онда заплакала би, молила је за опроштај , побегла би и вратила би се. Он ћутао је, чак нису га болеле ни речи, ни ударци, само би празно гледао кроз њену сенку и поспан окренуо би се на другу страну кревета и наставио да живи празним постојањем.

       „ Дебилу, теби се обраћам. Јеби се, устани кретену.“

       „ Здраво.“ Развучено јој је пожелео добродошлицу настављајући да тупо и празно посматра њено лице .

        „ Хармс.“

        „ Хармс?“

        „ Ти. Као он си. Читам, уживам, па мрзим те. И некада имам жељу да те мучим на корак дођем да бих те убила... А онда обожавам те, пробудиш све у мени, најлепше и најодвратније. Ја сам жена ратник, и извадила бих цев и разнела ти то тупо лице, избрисала тај нејебавајући поглед. А...“

         „ Уради то.“ Сасвим мирно, ваљда желећи да неко најзад прекрати агонију .

         „ Волим те. Не знам зашто, једноставно, слино те волим и тај твој одвратни изглед буди ону другу мене у себи да ...“

           „ Волиш. Не буди смешна, то су само празне речи. Насмејао бих се, али заборавио сам како то да учиним.“

            „ Кретену. Нисам ја овде случајно. Не губим ја време узалуд. „

           „ О ти си изабрана. Да пробудиш, да не дозволиш да нестанем, умрем. Пуст ме, ја желим то и доста ми је свега. И нисам те позвао, закључао сам врата и паучина је по њима, овде већ дуго нико није дошао. И добро је то, једноставно свет је заборавио на мене, ја на свет. Идеално, прећутни договор између мене и спољашњости. Ти си дошла непозвана, развалила врата и још ми претиш... Само иди, остави све ово и само иди...“

        Ћутала је, гризла је усне суздржавајући се да не изговори сувину реч или да не бризне у хистерични плач.

         Долазила је, правовремено, чешће, мање бесна и са више нежности. Некада би ми причала о дугим празним ходницима болнице, О уморним људима које су сви напустили и којима је била једина утеха. Слушао сам њене приче из лутања, ратовања, до танчина ми је описивала мирис спаљених градова, мртва тела која су трулила на врелини. Знала је да ми може веровати и да једини сам коме сме ужасе сећања осликати.

      Понекад, имали смо ужарену љубав. Врисци и тишина, упарени били су светло у мраку наше скривености. Осећао сам пријатност, иако мој поглед био је празан док бих посматрао њене ужарене очи.

      „ Тооо. Желим те... Јошшшш...“ складно, увијала је своје тело призивајући крај. Гребала би ми лице као израз задовољства док из ње је излазила последа кап страсти и најзад, загрлила би ме . Осетио бих и капи, сузе, срећу.

      „ Уживала сам. Пријаш ми, заборавила сам да постојим, а ти. Мој кретен, тупог погледа, а знам ја верујем у тебе, једног дана бићеш славан. Сасвим заслужено....“

............

    С. последњи пут је дошла последњих дана лета. Ћутала је, није то била она. Ћутао сам и ја. Трајало је ишчекивање и ...

      „ Не тражи ме више. Нећеш ме пронаћи. Сада је крај. Готово је .“

       „ Зашто?“

        „ Будалоооо, зато што ја кажем тако. Пун ми је курац твог изгледа лица, тог хладног израза који ништа не показује. Гади ми се то твоје ћутање и прихватање сваке моје речи као коначне. Мрзи ме једном, покажи ми мржњу. Не, ти само ћутиш и ништа...“

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: