О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


ЛАЖ СЕ САМО ИСТИНОМ УБИЈА

Љубиша Војиновић
детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВАСКРСНУЋЕ ИСТИНЕ

Гдје се то, овај наш свијет запути,
те свуд` се петља, лаже и мути,
и зашто правда свуд` је у кризи,
што морал људски, у бездан клизи?!

Ријеч се дата, више не важи,
а част се људска, све мање тражи,
поштења нема нит` има реда,
све мање људи на образ гледа.

А све је више оних што лажу,
те стида немају кад лажи кажу,
недјела творе а криво зборе,
за себе корист да неку створе.

Праведној души, то много смета,
и све те слике лажног свијета,
у којем` неправда и зло влада,
па како, да то, прихвати сада?!

Мене су учили, кад бијах мали,
да добро над злом, вазда превали,
и да се Божји бијес искали,
на оне, што су склони подвали.

Опште је стање, све црње и горе,
свуд` ничу Содоме и Гоморе,
те сада многи, судбину драже,
и казну Божју на себе траже!

Кад свијет овај, Бог спржиу трену,
е, тад ће и лажи, све да увену,
а онда, нек ново сјеме проклија,
јер лаж се само истином убија!


„Човјек је слободан, само онда кад служи истини.“
Толстој

Нови Сад, Ђурђевдан 2020 љета Господњег





ПОГЛЕДИ КА НЕБУ


О Господе свемогући,
нек праведна Твоја рука,
на наша се плећа спусти,
и спаси нас ових мука.

Вјерујући народ српски,
у Тебе се узда` сада,
Ти си нама, о Господе,
још једина оста` нада.

Душмани се српски множе,
а владари наши гложе,
заштити нас од зла овог`,
свемогући драги Боже.

Народ к небу поглед пружа,
ђе `но Твоји двори сјаје,
и од Тебе помоћ тражи,
шта нам друго преостаје?!



Нови Сад, на Сретење 2023 љета Господњег




СТО ЗА ЈЕДНОГА


Док Сунце сија и небом хода,
упамти сине српскога рода,
када нам стиже ђавоља хорда,
и кад брат брата изда` и прода`.

Србију, тада дробе и ломе,
с намјером да је крвнички згроме,
да је униште и да је сатру,
сипаху бомбе, огањ и ватру.

Нек се упамти и нек се знаде,
опака сорта, да проглас даде:
„Да ће убити сто српских смртника,
за једног швапског мртвог војника“!

Да се Србима што више освети,
Шваба нам и ово још запријети:
„Педесет Срба мријет` ће на муци,
за једну рану на швапској руци“.

То нигдје, никад важило није,
сем код нас, сине, на тлу Србије,
и нема нигдје ни сличне приче,
да се за једног, стотину смиче.

Тада побише дјецу и жене,
те крв се људска следи у вене,
двадесет и три стотине, тада,
недужних Срба, у дану страда!


Крагујевац, Шумарице 2022 љета Господњег




ВАПАЈ БОЖУРА


Плодну земљу метохијску,
и косовско поље равно,
Срби, често, крвљу својом,
натапају још одавно!

А сад, тамо божур вене,
од чемера српске сузе,
јер тај дио отаџбине,
на силу нам катил узе.

Божур вапи и дозива,
да кренемо ка Космету,
и да опет крвљу врелом,
залијемо земљу свету.

Па, уз помоћ од Господа,
и топовских канонада,
поново ће српска круна,
на Космету да завлада.

Кад слободна опет буде,
ова наша земља света,
тек тада ће божур свети,
да проклија и процвјета!




„Грешке својих владара, народи некада плаћају слободом,
али на жалост, често и сопственим животима.“
Масимо Дазеглио


Петроварадин, на Преображење 2020 љета Господњег






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"