детаљ слике: КРК Арт дизајн

ВАСКРСНУЋЕ ИСТИНЕ

Гдје се то, овај наш свијет запути,

те свуд` се петља, лаже и мути,

и зашто правда свуд` је у кризи,

што морал људски, у бездан клизи?!

Ријеч се дата, више не важи,

а част се људска, све мање тражи,

поштења нема нит` има реда,

све мање људи на образ гледа.

А све је више оних што лажу,

те стида немају кад лажи кажу,

недјела творе а криво зборе,

за себе корист да неку створе.

Праведној души, то много смета,

и све те слике лажног свијета,

у којем` неправда и зло влада,

па како, да то, прихвати сада?!

Мене су учили, кад бијах мали,

да добро над злом, вазда превали,

и да се Божји бијес искали,

на оне, што су склони подвали.

Опште је стање, све црње и горе,

свуд` ничу Содоме и Гоморе,

те сада многи, судбину драже,

и казну Божју на себе траже!

Кад свијет овај, Бог спржиу трену,

е, тад ће и лажи, све да увену,

а онда, нек ново сјеме проклија,

јер лаж се само истином убија!

„Човјек је слободан, само онда кад служи истини.“

Толстој

Нови Сад, Ђурђевдан 2020 љета Господњег

ПОГЛЕДИ КА НЕБУ

О Господе свемогући,

нек праведна Твоја рука,

на наша се плећа спусти,

и спаси нас ових мука.

Вјерујући народ српски,

у Тебе се узда` сада,

Ти си нама, о Господе,

још једина оста` нада.

Душмани се српски множе,

а владари наши гложе,

заштити нас од зла овог`,

свемогући драги Боже.

Народ к небу поглед пружа,

ђе `но Твоји двори сјаје,

и од Тебе помоћ тражи,

шта нам друго преостаје?!

Нови Сад, на Сретење 2023 љета Господњег

СТО ЗА ЈЕДНОГА

Док Сунце сија и небом хода,

упамти сине српскога рода,

када нам стиже ђавоља хорда,

и кад брат брата изда` и прода`.

Србију, тада дробе и ломе,

с намјером да је крвнички згроме,

да је униште и да је сатру,

сипаху бомбе, огањ и ватру.

Нек се упамти и нек се знаде,

опака сорта, да проглас даде:

„Да ће убити сто српских смртника,

за једног швапског мртвог војника“!

Да се Србима што више освети,

Шваба нам и ово још запријети:

„Педесет Срба мријет` ће на муци,

за једну рану на швапској руци“.

То нигдје, никад важило није,

сем код нас, сине, на тлу Србије,

и нема нигдје ни сличне приче,

да се за једног, стотину смиче.

Тада побише дјецу и жене,

те крв се људска следи у вене,

двадесет и три стотине, тада,

недужних Срба, у дану страда!

Крагујевац, Шумарице 2022 љета Господњег

ВАПАЈ БОЖУРА

Плодну земљу метохијску,

и косовско поље равно,

Срби, често, крвљу својом,

натапају још одавно!

А сад, тамо божур вене,

од чемера српске сузе,

јер тај дио отаџбине,

на силу нам катил узе.

Божур вапи и дозива,

да кренемо ка Космету,

и да опет крвљу врелом,

залијемо земљу свету.

Па, уз помоћ од Господа,

и топовских канонада,

поново ће српска круна,

на Космету да завлада.

Кад слободна опет буде,

ова наша земља света,

тек тада ће божур свети,

да проклија и процвјета!

„Грешке својих владара, народи некада плаћају слободом,

али на жалост, често и сопственим животима.“

Масимо Дазеглио

Петроварадин, на Преображење 2020 љета Господњег

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: