О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе









Празнични караван 2024-25
Празнични караван 2023/24













Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Дечји кутак


ВЈЕВЕРИЦА КЕТИ И ДЈЕВОЈЧИЦА МЕРИ

Соња Шкобић
детаљ слике: КРК Арт дизајн


ВЈЕВЕРИЦА КЕТИ И ДЈЕВОЈЧИЦА МЕРИ



Вјеверица Кети је била надалеко позната као сакупљачица и читачица књига.

Једног сунчаног недјељног јутра Кети помисли:
– Баш је освануо лијеп дан.

Поглед јој падне на књиге послагане на полицама, па закључи:
– Морам у набаву нових књига. Вријеме је.

То је значило да вјеверица Кети мора уложити мало више труда. Отићи с кошаром до књижаре. Пробрати нове наслове па натраг до свог храста.
Устаљена је то процедура.

Да Кети сакупља жирове као друге вјеверице, било би јој много лакше.
Овако, Кети мора вући тежак терет с књигама до храста. Затим закачити кошару за уже. Хитро се успети до врха па полако повлачити кошару с књигама.

Ух, ух… Није ми лако, није… Што да радим када волим читати књиге – рече Кети.

Тог истог послијеподнева, Кети је већ читала нову књигу. У њој је писало да се књиге могу читати и на компјутеру.

– Занимљиво, то би ми било пуно лакше – помисли Кети. – Имала бих више животног простора, а опет бих могла читати књиге. Али како? У мом стану нема струје.
Видјет ћу с дјевојчицом Мери, може ли ми њезин отац, шумар, некако помоћи. Она ми увијек када се сретнемо каже: Само кажи што ти треба. Теби сам, Кети, захвална што сам завољела читати књиге и што сам одлична ученица у школи.

Тако је и било. Дјевојчица Мери је молила оца да помогне вјеверици Кети инсталирати компјутер.
Кети је преселила своје ствари у једну рупу смјештену ниже на храсту који се налазио у близини шумареве куће.

Убрзо су и дјевојчица Мери и вјеверица Кети добиле нове компјутере. Тога дана је за Кеттy и Марy био празник. Њих двије, сретне, повикаше:
Хурааа, дошло је ново доба – доба компјутера!
И даље су Кети и Мери вољеле читати књиге, али су и на компјутеру свакога дана откривале нова знања.

Вјеверица Кети је дуго живјела сретна и задовољна.
Његовала је пријатељства са животињицама, али и са својим добрим сусједима.

Дјевојчица Мери је израсла у лијепу и паметну дјевојку која се увијек радо сјећала дружења с драгом јој вјеверицом Кети, читачицом књига.







ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"