детаљ слике: КРК Арт дизајн

Мокра крила анђела

Нестајем у звјезданој прашини ноћи

твој пољубац, мед у саћу

мала ли си вјечности саткана од страсти,

да платим рачун, у зору ћу пасти.

Држе ме његове руке,

тај обруч од злата,

окупана пољупцима његовим,

моји снови од стакла.

Љуби мили док срце је слијепо,

немоћно, у канџама љубави.

На рамену твом пољупци су ми остали,

мокра крила анђела сад носе гладни орлови.

Изнад ријеке мјесец очи сакрива

У твом срцу уснула.

Гдје пошла си

Гдје пошла си

тако невина расплетене косе сиједе

два прста изнад неба у сутоне блиједе?

Гдје пошла си у тој невиној бјелини

кроз тамну ноћ боса да корачаш сама.

Ни калдрма ни ријека, то љубави је вир,

вртлог бездана и раја.

Гдје пошла си с тим срцем од свиле?

У плиму и осеку, ка сунцу и мјесецу,

гдје пошла си у те небеске висине?

У мору зрно

Пјесмо моја ненаписана

слово по слово ти кујем.

Као плетиља она стара

ноћ од јутра не разликујем.

Олово топим, сузом хладим

као вајар кип свој - од душе те правим.

Пјесмо моја, мој класу,

гледам те док будна сниш о

Радости теби причаћу прије олује да ми зриш.

Ако си прије мене рођена,

слугом да ме зовеш својом, ком је

Хера сад потребна, под залеђеном водом.

Ебановина ти постеља да ми те дан не види.

Пјесмо моја, спаваш ли?

Еџелу* мој у њедрима скривен,

од себе те створих тихо.

Спавај ми ноћас непокривен у

Мору зрно је никло

*Еџел -судбина

У болу нема плача

Кад ноћ успава дан

Све туге у једну стану

чежњом испуне се груди

привију со на рану.

Ту је тишина од крика јача

у болу нема плача.

Ту побједу поражен носи

ту љубав поносу пркоси.

Да се срели нисмо ни слутили не би

да се бар видјели нисмо,

уморних очију да ниси сјај

у ноћи би скрила прољећа вапај.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: