О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе

Крњачка година змаја
„Лепе странкиње”: Сујето, име ти је писац
Видовдански дани: дијаспора у матици
Филолошки факултет добио акредитацију за азербејџански и хебрејски
Представљена књига Милета Савића о дјечаку Споменку Гостићу
Уметничка колонија Крчедин од 4. до 7. јула
Дистопија је последњи бедем здравља
Радови основаца из Србије међу десет најзанимљивијих прича у Европи
Писци о којима се прича: Џорџ Сандерс
Вече љубавне поезије Миодрага Јакшића
Отписани ентузијаст Данијел Михић: Осјећам дужност да понудим алтернативу црно-бијелом свијету
Подсећање на велика имена српске литературе
И херој и пробисвет
Торонтске боје Ботичелијевог гласа
Конкурс за Књижевну награду „Бескрајни плави круг” за најбољи роман
У част песника Добрице Ерића
У Београду промовисан зборник о Сави Мркаљу
„Трг од ћирилице” – сајам српске књижевности и културе
Силазак у таму пут је ка светлости
Реномирани уметник из Индонезије у посети Београду
Концерт Исидоре Жебељан одушевио публику у Валенсији
Током „Нишвила” и књижевни фестивал
Први српски путопис о Америци
Шекспир је засебан континент
Српски кнез на пропутовању кроз Индију
Акција Удружења Аутостоперски водич кроз фантастику – Вратимо домаћу фантастику у библиотеке
„Златни крст” се вратио кући
Не знамо које то море шуми у нама
Бранислав Нушић у причама
Песничка школа за младе у природи
У суботу „Поетско вече у сусрет јесени” у Бањалуци
Успешно представљање Србије на међународном Сајму књига у Пекингу
Црно-бели свет прошлости
Марина Абрамовић, краљица перформанса
Србија са успехом представљена на Сајму књига у Москви
Немачка самокритичност
Модерна библиотекарка: Девојка сакупља књиге за сеоске школе и болнице
„Тесла, портрет међу маскама” и на арапском језику
Ко је „добра вила” српске науке?
Сто десет година песме „Санта Мариа делла Салуте”
Позив дијаспори и Србима из региона за учешће на 64. Међународном београдском сајму књига
МОдерна МАрина | Колумна Илије Шауле
Десет романа писаних на измишљеним језицима
Београдски међународни сусрет писаца 20. септембра
„Андрићева награда” Драгану Стојановићу
Дигитализација и дубоко читање – нестајање контемплативног ума
Промоција књиге „Ете такој” 27. септембра
Јубилеј: Десет година Књижевне радионице „Кордун”
Ни књиге више нису гаранција тачности
Сто карловачких ђака ће рецитовати поезију Милоша Црњанског код Бранковог гроба
Милисав Савић добитник „Багдалиног” прстена
Мостарки Сенки Марић награда „Меша Селимовић” за роман „Кинтсуги тијела”
Да ли уметност још може да нас шокира или смо све већ видели
Испуњење сна се зове „Царнегие Халл”
Јовица Аћин добитник Његошеве награде за роман „Сродници”
Изложба Богдана Мишчевића ускоро у Београду
Говор Миодрага Јакшића на Свечаној академији у Патерсону, Њу Џерзи
Сва лица савремене америчке књижевности
Ненад Гугл, професор бољи од „Гугла”
Креативна презентација уместо пијаце
Говор Милутина Србљака на Свечаној академији у Патерсону, Њу Џерзи
Проглашени добитници Нобелове награде за књижевност за 2018. и 2019. годину
За живот треба више од голог живота
Почиње седамдесети Сајам књига у Франкфурту
Владимир Табашевић – „Интелектуалчев” страх од мишљења
Књижевно вече Душице Ивановић у Матици исељеника
Милорад Павић од Ш до А
Да ли је књига роба или култура
Занимљива судбина недостајућег листа Мирослављевог јеванђеља
Штанд Србије на Сајму књига у Франкфурту: Књижевност за све генерације
Павић – искази након смрти
Други рођендан бањалучке поетесе Неде Гаврић
Ниједна дечја соба не сме бити без књига
Промовисан роман „Чежња” Љиљане Пилиповић Карановић
Лозинка генерације која је одрастала уз „Азру”
Највећа збирка књига о Египту у региону
Реиздање „Феликса” Владимира Кецмановића
Имате ли нешто од поезије
Још мало сајма - ексклузивно
Данас када постајем вјештица
Књига “Добри људи у времену зла” Светлане Броз објављена у Београду
Жељко Jack Димић, глумац о којем се све више говори
Треба нам свака Његошева реч
За „Неретву“ чак и Пикасо одбио хонорар и два права моста дигнута у ваздух
Нова књига Дивне Вуксановић - Ветар са звездане планине
Драгославу Михаиловићу Грамата Песничке републике
Драматични Вагнер, смирена палета
Лингвистички геније из Сјеничака на Кордуну
„Молинари” и Ана Соколовић у Београду
Ђино Лајневебер награђен у оквиру манифестације Песничка република
ПОЗНАТИ ДОБИТНИЦИ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ >ИЗВОР 2019<
Роман "Зедси" добитник награде "Раде Обреновић"
Зашто је читање корисно: 15 разлога зашто је добро читати књиге
Сајам књига у Нишу од 2. до 8. децембра
Јапанска књижевност на сајму књига у Нишу
Милан Ружић - "Народ за издавање"
Србија је једина земља коју сматрам својом
ПРОМОЦИЈА НОВИХ КЊИГА МИЛИЦЕ ЈЕФТИМИЈЕВИЋ ЛИЛИЋ
30 година после пада Берлинског зида
Душко Трифуновић, човек кога смо оставили
Писање решава
Хандке највећи пријатељ са Србима из „енклаве“ Велика Хоча
Дигитални поглед у задужбину Стефана Немање
Корзо је одшетао у сећање
Његошева варница: Округли сто посвећен великом песнику у Матици исељеника Србије
Хандке: Радост је једина исправна моћ
Ми падамо, а падобран се није отворио
Честитка Књижевне радионице Кордун
СКД Просвјета, пододбор Крњак на ХРТ
Сали Руни – млади ирски класик
Владимир Пиштало, гост Културног дневника
Дара Секулић, пјесникиња истине (видео)
"Астикја" и "Разоружана слова" пред читаоцима у Торонту
Саши Илићу Нинова награда за књигу „Пас и контрабас”
ОЛГА ТОКАРЧУК: Причање у првом лицу
Кућа на два краја света
ИЗЛОЖБА ИВАНЕ ВУКАЈЛОВИЋ СИМИЋ У БУДИМПЕШТИ
Торонто: Представљен српско-канадски часопис за књижевност и културу „Људи говоре"
Регионални наградни конкурс: Спасимо путопис 2020.
Радован Влаховић: „Бдење над смислом”
Сакупљач горких несаница
Матица исељеника Србије - 70 година постојања
Преводи: Гојко Божовић на руском и украјинском
Награда „Меша Селимовић” припала Владимиру Пишталу
КОРДУНАШКО ПОП РОК ПРЕЛО
Рођен је Данило Киш ...
Заборављене речи српског језика
Књижевни клуб у Нишу
Мера слободе је мера одсутности тескобе у нама
Марко Миљковић и Витомир Теофиловић добитници Вибове награде
Четврти песнички конкурс УГ „Играле се делије“
Шта нећете имати кад одете МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ
КРАТКА, ЖАНРОВСКА ПРОЗА
Корона са мог прозора
Дела остају као сведочанство да смо постојали
Писмо из Балтимора Богдана Мишчевића
У МОЗАИКУ РАЗМИШЉАЊА
КОРОНА ВИРУС У МОЗАИКУ РАЗМИШЉАЊА
Зарозани црвени тепих човечанства
Провокативни и субверзивни Чеси
Преумљење је неопходно
"Сунчани сат" Радовану Влаховићу
ПРЕСУДА И ПОМИЛОВАЊЕ
Вук је мртав, а ни ми нисмо добро
Хуманиста и уметник, авангардан и свој
Песник Ненад Милошевић лауреат награде "Бранко Миљковић"
Фестивал поезије младих Врбас
Изложба илустрација Сенке Влаховић
Додељена титула "Ја Крчединац" 2020.
Пристојност према култури сећања
Удах и издах
Лауреати књижевне награде "Растко Петровић" за 2020. годину
Додела признања ауторима Књижевне радионице Кордун
Ђедове топле руке
Иза фасаде капитализма истина се тешко пробија
Милан Ракуљ освојио "Српско перо"
Живот на цртицу
Љубица Жикић - аутор за месец јануар
Драган Марковић добитник награде Бранко Ћопић
Поетски конкурс ”Бранкова похвала свету”
Игор Маројевић добитник награде Меша Селимовић
Глобус хистерикус - Катарина Сарић
“СТАНИСЛАВ ЛЕМ” ЗА 2021 ГОРАНУ СКРОБОЊИ
сенахид незировић - аутор за месец фебруар
Признања из света Милици Јефтимијевић Лилић
Душко Милошевић - аутор за месец март
Преминула Дара Секулић
Роман "ГОРШТАК" Љиљане Пилиповић Карановић, првенац издавачке куће "Књижевни ЕСНАФ"
Nordic Noir на српски начин
Катарина Сарић - Аутор месеца априла
Престижна литерална секција 10. Београдске гиманзије
Још једна кнедла у грлу мање
Симо Јелача - аутор за месец мај 2021
Вече уметничке музике
Аутор месеца јуна Књижевне радионице Кордун
Зашто је српска крајишка култура АПАТРИД У СРБИЈИ?
Ненад Грујичић добитник велике Базјашке повеље
Драгица Ивановић аутор месеца Јула Књижевне радионице Кордун
Николина Зобеница - аутор месеца авугста
мидарова ноћ на Секином салашу
Омилије са Амфилохијем
Аутор месеца
Гојко Божовић: Сајам књига био би ризичан и неодговоран догађај
Антологија Будућих Снова, изложба илустрација Сенке Влаховић
Аудио књига, роман Глинени Краљ Бранке Селаковић
НОВО, НОВО, НОВО!!! Логосно преобиље света , Милице Јефтимијевић Лилић
Борис Мишић аутор месеца октобра
Дезинтегрисано - у штампаном издању, књига месеца
Крај једног драмског чина
Вести из несвести Бранке Селаковић, Синкопа - књига прича
Миле Ристовић - аутор месеца новембра
Нови роман Миљана Пауновића, Тунели прошлости
Књижевна награда "Растко Петровић" за 2021.
Изложба - зазидати пукотине, затворити рупе
Додела признања Књижевне радионице Кордун
Поезија Даре Секулић повезала Власотинце и Источно Сарајево
Роман "Ружа под ледом", Мирка Демића, представљен у Лесковцу
Александра Ђорђевић аутор месеца децембра
Срећна Нова 2022. година
Горану Максимовићу златно перо месеца јануара
Његош је препрека ...
Објављен конкурс Књижевне радионице Кордун - Човеков отисак у природи
Гордани Јеж Лазић Златно перо месеца фебруара
Уручена песничка награда "Печат вароши сремскокарловачке"
Златно ПЕРО за мјесец Март 2022
Бранки Селаковић ЗЛАТНО ПЕРО месеца априла
Миодрагу Јакшићу награда за најбољи поетски спот (видео)
ИСТРАЈАТИ У ВРЕМЕНУ - Први роман Вере Шћекић
ИЛИЈИН ИЛИЈАНУМ
Резултати конкурса "Човеков отисак у природи"
Негослава Станојевић добитница Златног пера месеца
ЖИТО И ВИЛА - Немања Зивлак - Ново из ЕСНАФа
летња школа српског језика и културе за децу из расејања и Србије 2022
Књижевно Вече Гордане Јеж Лазић
Никад није касно
Златно перо за месец јуни 2022, Милеви Лели Алексић
конкурс ДОДИР ЈАПАНА
Златно перо, Кости Косовцу
Ја, Крчединац - 2022,
Златно перо, Јелени Глишић
ПРОМОЦИЈА ТРОКЊИЖЈА „МИДАР” И ИЗЛОЖБА „БОЈЕ И ЈА”
ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА СЛИКА „БОЈЕ И ЈА” И ПРЕДСТАВЉЕНА ТРИЛОГИЈА „МИДАР” ИЛИЈЕ ШАУЛЕ
Изложба слика Илије Шауле у Београду
ЈЕСЕЊИ КРК КОНКУРС
Oтворена изложба БОЈЕ И ЈА Илије Шауле у галерији 4СЕ у Београду
књижевни еснаф први пут на сајму књига у Београду
На штанду Еснафа промовисане Одаје од маховине Љубице Жикић
Александра Грозданић - аутор месеца
Сунчици Радуловић златно перо
Златно перо за децембар
Уметничко вече Миодраг Јакшић и пријатељи - ИМАМ ВРЕМЕНА ЈОШ САМО ДА ТЕ ВОЛИМ
ОДРЖАНА ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ „ПОКАТОЛИЧАВАЊЕ СРБА – ПРЕКРШТАВАЊА НА ПОДРУЧЈУ ЗАГРЕБАЧКЕ НАДБИСКУПИЈЕ ИЗМЕЂУ 1941. И 1945. ГОДИНЕ”
ЗЛАТНО ПЕРО НАТАШИ СОКОЛОВ
Марија Викторија Живановић добитница Златног пера
Златно перо Алекси Ђукановићу
,,Златно перо" код Зорке Чордашевић"
Светске културе и народни обичаји - Шведска
Златно перо Сањи Лукић
Златно перо Слађани Милемковић
Преминуо Давид Албахари
Поезија Сање Лукић у Новом Саду
Архив Војводине угошћава Међународну уметничку колонију Крчедин
Поетски караван
Приче са карактером и карактер без приче
Изашао нови број часописа Књижевни ЕСНАФ
У част Београдског читача и српске књижевности
Марс - људска животна стварност или илузија
Комеморација академику Србољубу Живановићу
Документарни филм о пјеснику Душку Трифуновићу
Светосавска свечаност, УКС
ПУТЕВИМА СВЕТОГ САВЕ У РУСИЈУ
Новосађанка Лана Зорјан најбоља млада умјетница на свијету
Добитник НИНове нагараде по први пут из Републике Српске
Змајева награда Зорану Ђерићу
Поетско-музичка хармонија
Награда "КОЉА МИЋЕВИЋ" Ристи Василевском
Хосијат Рустамова: АПЕЛ! Земља је домовина читавог човечанства!
Значајан успех српске школе у Канади
КР ,,КОРДУН” и Књижевни ЕСНАФ, доделили признања
Какав принц, таква и бајка
Отворен 67. Међународни сајам књига у Београду
Павле Ћосић: Човек речи, сатире и културе





















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Вести


СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - ШВЕДСКА

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн

СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ


Др СИМО ЈЕЛАЧА









ПРЕДГОВОР

Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу һришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.

Било би превише укључити сваку државу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.

Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.

Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.

Намера ми је била да пронађем што више добриһ информација. Колико сам успео, процениће читаоци.

Аутор













ШВЕДСКА-КУЛТУРА И НАРОДНИ ПБИЧАЈИ


Swedish Flag

Чињенице и статистика

Локација: Између Финске и Норвешке у северној Европи, граничи се са Балтичким морем, Ботничким заливом, Каттегатом и Скагераком.

Величина: 441.370 квадратниһ километара.

Влада: Уставна монархија

Главни град: Стокхолм 900.000

Клима: умерена на југу са хладним, облачним зимама и прохладним, делимично облачним летима; субарктик на северу.

Становништво: Нешто више од 9 милиона.

Етнички састав: аутохтоно становништво: Швеђани са финском и самијском мањином; странци или имигранти прве генерације: Финци, Југословени, Данци, Норвежани, Грци, Турци.

Религије: лутеранске 87%, остале (укључујући римокатолике, православце, баптисте, муслимане, јевреје и будисте) 13%.

Влада: Шведска је парламентарна демократија са церемонијалним монархом. Четири уставна закона дефинишу облик власти и гарантују слободу штампе и изражавања, као и отворен приступ јавним документима.

Површина земљишта је 449.964 квадратних километара. Осим планинскиһ ланаца на северу и западу дуж норвешке границе, земљиште је релативно равно. Половина је прекривена шумама, док се нешто мање од десетине обрађује. Постоји скоро 100.000 језера и дуга, стеновита обала Балтичког мора. Ове разнолике пределе загрева Голфска струја, стварајући умерену климу.

Упркос љубави Швеђана према дугим летњим данима у викендицама на обали, постоји континуирано кретање становништва из руралниһ подручја у урбане центре већ више од једног века. Највећи град је Стокхолм, политичко, економско и културно средиште. Овај лучки град се налази у најјужнијој трећини земље, где живи велика већина становништва; престоница је од 1523. године.

Демографија: Становништво је око 8,9 милиона. Земља релативне етничке хомогености трансформисана је у мултиетничко друштво, усељавањем у другој половини двадесетог века. Данас је око десетина становника рођена у иностранству, а још једна десетина је рођена у Шведској, али има најмање једног родитеља рођеног у иностранству. То укључује особе из остатка Скандинавије и Финске. Имигранти из не-нордијскиһ земаља концентрисани су углавном у урбаним областима, посебно у Стокхолму, упркос напорима владе да промовише равномернију дистрибуцију. Аутохтони Сами броје између 17.000 и 20.000.

Језик у Шведској:

Службени језик Шведске је шведски и њиме говори већина појединаца који живе у Шведској. Један од два кључна мањинска језика је саамски, који се говори у северним регионима Шведске и на крају фински. У Шведској такође постоји известан број Рома који говоре у Румунији.

Шведски није само службени језик Шведске. Такође је један од званичниһ језика Финске.

Утицаји на шведски језик долазили су првенствено од латинског, немачког и данског.

Шведска култура и лутеранско друштво:

Шведска црква исповеда лутеранску грану хришћанства и има чланство од скоро 7 милиона људи, што је чини највећом лутеранском црквом на свету. Иако је преко 75% шведских грађана чланови цркве, само 2% редовно посећује црквене службе.

Етнички састав Шведске:

Аутохтоно становништво Шведске чине Швеђани са финском и самијском мањином. Имигранти рођени у иностранству или прва генерација су обично финске, данске, норвешке, грчке и турске националности.

Култура Шведске:

Једна од кључних карактеристика шведске културе је да су Швеђани егалитарни по природи, скромни и сматрају да је хвалисање апсолутно неприхватљиво. На много начина, Швеђани више воле да слушају друге, а не да се побрину да се њихов глас чује.

Када говоре, Швеђани говоре тихо и мирно. Ретко ћете видети да Швеђанин демонстрира бес или јаке емоције у јавности.

У смислу, Швеђани ретко узимају гостопримство или љубазност здраво за готово и као такви, често ће се захвалити. Пропуштање да се каже хвала за нешто се у Шведској доживљава негативно.

Понашање у Шведској је снажно избалансирано према „лагому“ или свему умерено. На пример, напорно радити и играти се нису уобичајени концепти у Шведској. Људи напорно раде, али не превише, излазе и уживају, али без учешћа у било чему екстремном.

Због снажне склоности ка егалитаризму у Шведској, конкуренција се не подстиче и деца се не одгајају да верују да су посебнија од било ког другог детета.

Породица:

Породица у Шведској је изузетно важна и као таква, права деце су добро заштићена.

Права која се дају шведским породицама како би се осигурало да су у стању да се адекватно брину о својој деци су нека од најбољих права на свету. Преглед овиһ права је следећи:

. Мајка или отац имају право да буду одсутни са посла док њихово дете не наврши 18 месеци.

. Сваки родитељ има право да смањи оптерећење за 25% док дете не напуни 8 година (и формално буде спремно за школу).

. Родитељски додатак се исплаћује за 480 дана, који је намењен за оба родитеља. Шездесет од овиһ дана морају да искористе 'мањински' родитељи. Из тог разлога, овај елемент додатка је често познат као „татини месеци“.

. Имате право на до 60 слободниһ дана годишње за негу болесног детета.

. Међутим, известан број људи у Шведској оспорава степен до којег су ова права заиста позитивна, јер статистике сугеришу да жене често заостају за својим мушким колегама у погледу плате.

. Свако ко путује у Шведску приметиће породично окружење у већини ресторана и других личних установа. Чак и возови имају играчку и простор за игру!

Улога гостопримства:

Иако је Шведска углавном егалитарно и опуштено окружење, гостопримство и аранжмани за исхрану често су формална ствар.

Чешће је да гости буду позвани у дом Швеђанина на кафу и колач, а не на оброк, али, ако сте позвани на оброк, онда се побрините да:

. Будите тачни јер се сматра изузетно непристојним ако сте нетачни. У истој суштини, немојте стићи прерано. Није неуобичајен догађај у Шведској да гости седе у аутомобилу до последњег минута или шетају по блоку док не стигне очекивано време доласка!

. Обуците се паметно јер би се иначе сматрало непоштовањем према домаћинима.

. Не тражите да видите остатак куће јер су Швеђани генерално веома приватни и вероватно је да би једина соба (осим трпезарије/дневне собе) у коју би очекивали да идете бити купатило.

. Када једете, држите руке у пуном прегледу, са зглобовима на врху стола.

. Треба се придржавати европског понашања у исхрани у погледу ножа у десној руци и виљушке у левој.

. Не почињите да једете док домаћица не почне.

  Не узимајте последњу помоћ са тањира.

       . Завршите све на свом тањиру јер се сматра непристојним оставити храну непоједеном.

. Не наздрављајте никоме старијим од вас. Када нудите здравицу, онда подигните чашу и климните свима присутнима гледајући од ониһ који седе са ваше десне стране до оних који седе са ваше леве стране пре него што отпијете гутљај.

. Важно је да не разговарате о послу за столом јер Швеђани покушавају да направе разлику између куће и посла.

. Током свечаних догађаја, гост је седео са леве стране домаћице.

Увек пишите или позовите да се захвалите домаћину / домаћици у року од неколико дана од доласка на вечеру.

Састанак и поздрав:

Пословно особље у Шведској је обично прилично резервисано и као такво је важно да сви послови буду формални и озбиљни све док шведско особље не сматра прихватљивим како би догађаји постали опуштенији.

Кључни предлози су следећи:

. Уверите се да се, одржавајући контакт очима заједно са чврстим руковањем, рукујете са свим учесницима и на доласку и на одласку.

. Водите рачуна да се својим домаћинима обраћате или њиховим професионалним звањем или почасним звањем и презименом - господин - господин или госпођа - Фру.

. Млађи људи ће вероватно брже прећи на основу имена него старији људи.

. Лични простор је важан у Шведској и као такав се препоручује да одржавате свест о нечијем личном простору и да га не нападате.

Етикета давања поклона:

. Ако сте позвани у дом Швеђанина, предлаже се да узмете исту врсту поклона који бисте дали у Великој Британији, нпр. букет цвећа или кутија чоколаде.

. Ако одлучите да дате цвеће, уверите се да букет не садржи беле љиљане или хризантеме.

. Пошто је Шведска земља која је усредсређена на децу, увек се препоручује да узимате поклоне за сву децу која могу бити део породице коју посећујете.

. Ако вам лично дају поклон, онда је обичај да га отворите по пријему.

Визит карте:

У Шведској не постоје посебни протоколи за размену визиткарти.

Шта обући?

Пословна одећа у Шведској је конзервативна. Као такви, саветујемо следеће:

. Мушкарци треба да носе квалитетна одела са свиленим краватама и кошуљама. Жене треба да носе конзервативне пословне хаљине или одело.

. Због егалитарних вредности Шведске, топло се препоручује да не носите ништа блиставо. Чак се и виши директори или руководиоци не облаче више од просечниһ запослених. Као такав, избегавајте разметљив или очигледан накит.

Пословни састанци:

. Уверите се да сте обавестили најмање две недеље ако договарате састанак у Шведској.

. Месеци које треба избегавати, ако је могуће, укључују јун, јул, август, а затим од краја фебруара до почетка марта, јер ће већина Швеђана бити на одмору током овиһ периода. Већина Швеђана је такође одсутна током божићног периода.

. Ако закасните, то ће се веома лоше одразити на вас и сматраће се нељубазним.

. Швеђани ретко разговарају на почетку састанка. Уместо тога, људи ће прећи директно на теме које су им при руци.

. Састанци су обично вођени дневним редом. Ван тема дневног реда се врло мало прича.

. Иако већину састанака води одређена особа, од свих се очекује да допринесу.

. Шведско пословно особље је изузетно фокусирано на детаље и стога свака презентација треба да буде добро припремљена са пратећим, тачним и релевантним подацима. Будите сигурни да ће ваши домаћини посветити велику пажњу детаљима.

  . Швеђани ретко доносе одлуке током почетниһ састанака и као такав, први састанак који имате са својим домаћинима ће вероватно бити прилично уопштен и прикривен.

. Швеђани су директни комуникатори и као такви, „говорити шта мислиш и мислити оно што кажеш“ се и практикује и очекује.

. „Неугодне тишине“ се ретко сматрају непријатним у Шведској.

. Ако покушавате да продате нешто, покушајте да ублажите употребу нагласка или суперлатива јер је веома ретко да Швеђанин претерано елаборира током разговора – чак и ако покушава нешто да прода. Непридржавање овога може довести до тога да се ваша испорука сматра неискреном.

. Неопходно је да будете хладни и контролисани током преговора и да не показујете никакве емоције јер ће то бити негативно схваћено.

. Поред тога, увек имајте на уму да егалитарна природа Шведске значи да се одлуке и консензус доносе у тимовима. Као такво, да волите себе према највишим руководиоцима и директорима неће бити од користи.

Урбанизам и арһитектура:

Земља је позната по свом урбанистичком планирању. Током већег дела двадесетог века, блиска сарадња између општина и приватниһ фирми била је уобичајени облик урбанистичког планирања. Један циљ је био да се дизајнирају живахна насеља, заједно са школама, радним местима, зградама у заједници, парковима, здравственим клиникама и продавницама; успешан пример привукао је међународну пажњу након његовог завршетка 1954. Безбедност саобраћаја је била стална преокупација планера.

Парламент је 1965. године одлучио да промовише изградњу милион новиһ стамбениһ јединица у наредниһ десет година. Као резултат тога, чак и становници радничке класе имају један од највишиһ стамбениһ стандарда на свету. Већина људи живи у становима у градовима. Летње викендице су популарне.

Шведски функционализам, у архитектури, као и дизајну намештаја, је модернистички стил који наглашава практичну корисност. У архитектури, функционализам је често укључивао стандардизацију као начин да се смање трошкови и осигурају високи нивои хигијене и сигурности

Храна у свакодневном животу:

Постоји широк спектар кулинарскиһ избора, укључујући пицу, ћевапе, фалафел, хамбургере и кинеску кухињу. Без обзира на то, уобичајено је да се одређени артикли идентификују као посебно шведски због њихове повезаности са пољопривредном или раном индустријском прошлошћу. Доручак обично укључује хлеб са путером или сиром; мусли или кукурузне пахуљице са филмјолком, јогуртом налик млечном производу; и кафу. Релативно лагани топли или хладни ручкови у подне по обичају су праћени раним вечерњим вечерама. Уобичајене компоненте ова два оброка су хлеб, тестенина, кромпир, шаргарепа, купус, грашак, харинга, лосос и месо. Имиграција је обогатила понуду ресторана, а покровитељство ресторана расте.

Ефикасна регулатива учинила је шведску храну можда најбезбеднијом на свету; Стандардизовани симболи идентификују храну са ниским садржајем масти, еколошки сертификовану или произведену у иностранству под хуманим радним условима.

Обичаји хране у свечаним приликама:

Сморгасборд је добро прилагођен за свечане оброке као што су Божић, Ускрс, летњи дан и свадбени банкети. Месна и рибља јела имају већи значај у овом тренутку, као и ракија и друга алкохолна пића. Одређени празници имају заштитни знак јела: празник Свете Луције (13. децембар) захтева лепиње од шафрана, летње весељаке једу киселе харинге и млади кромпир, а касно лето је време за забаве са раковима (крафтскивор) и, на северу, окупљања за гутање ферментисане харинге (сурстромминг).

Основна Ецономија:

Економија је необично разнолика за малу земљу. Шведска је дом неколико џиновскиһ транснационалниһ корпорација, које доминирају спољном трговином. Њихову економску и политичку моћ уравнотежују велики синдикати и снажан јавни сектор.

Извоз чини 36 одсто бруто домаћег производа у земљи која је отворена за глобализацију своје економије. Шведска је рано отворила своје телекомуникације и друга кључна домаћа тржишта страној конкуренцији. Чланство у Европској унији приморало је земљу да постане мање либерална у својој трговинској политици. Шведска није приступила Европској монетарној унији; њена валута остаје круна .

Највећа индустријска снага земље је у инжењерингу и сродној високотехнолошкој производњи. Главни производи укључују телекомуникациону опрему, аутомобиле и камионе, авионе, кућне апарате, индустријске машине, системе за производњу и пренос електричне енергије, челик и производе од челика високог квалитета, наоружање, папир и целулозу, намештај, хемикалије и фармацеутске производе.

Подела рада по полу:

  Ниједна друга земља нема већи удео жена у парламенту (43 одсто) и министрима (50 одсто), а Шведска предњачи у развијеном свету по проценту професионалних и техјничких радника који су жене.

Брак, породица и социјализација:

  Избор романтичниһ, сексуалних и брачних партнера је ствар индивидуалног избора. Лични карактер и изглед будућег партнера су важни критеријуми, док породично одобравање није. Женидба због новца и сигурности је ретка.

Државне школе су инаугурисале модерно сексуално образовање 1955. Данас бесплатна или субвенционисана контрацепција омогућава женама да одлажу или ограниче рађање деце. Абортус је дозвољен до осамнаесте недеље трудноће, али 93 одсто абортуса се уради пре дванаесте недеље. Отприлике један од четири пара чине невенчани партнери.

  Од 1845. синови и кћери имају једнака права на наслеђивање.

Будуће мајке имају право на плаћено одсуство са рада током последњих месеци трудноће. Оба родитеља обично похађају бесплатне часове порођаја; већина мајки и неки очеви настављају са часовима родитељства. Очеви су обично присутни при рођењу. Скоро све мајке доје своје бебе, што је пракса постала изводљива захваљујући петнаестомесечном плаћеном родитељском одсуству по детету.

Већина мале деце проводи део свог времена у професионалним установама за бригу о деци. Ове институције су јавно финансиране и доступне су свој деци.

Отприлике сваки трећи ученик почиње неки облик високог образовања у року од пет година након завршетка средње школе. Половина ових студената су жене. 

Верска уверења:

Шведска црква се појавила као национална црква током протестантске реформације. Лутеранска институција је имала државну подршку и културну хегемонију, иако се суочила са конкуренцијом неконформистичких цркава рођених из покрета препорода деветнаестог века. Године 2000. држава и црква су се споразумно развели, остављајући цркви повећану аутономију.

Осамдесет пет посто људи су чланови Цркве Шведске. Постоји значајан верски плурализам, као резултат имиграције. Процењује се да има 250.000 муслимана и 166.000 римокатолика, као и значајан број другиһ верника. Слобода вероисповести је загарантована Уставом.

Шведско друштво које брине о здрављу и безбедности улаже велика средства у превентивне мере јавног здравља. Едукативне кампање промовишу здраве стилове живота. Појединци могу да бирају своје лекаре, а лекарске посете су бесплатне или подлежу номиналној наплати.

Деведесет посто сахрана се одвија у цркви Шведске.











ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"