 | Мира Ракановић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Чежње
Чежње ове зиме
посебно зебу.
Хладни ветри Сибира
разносе их
закоровљеним пољима.
У недостатку
туђих руку
упаљеним очима
грејем их.
Тајнописом ноћи
сазнајем
да ћу ускоро
да удишем мирис
седам хиљада
убраних љубичица.
КИША
Киша сам...
За мирисом твојим
скривеним
путујемо
облак и ја.
Код тебе су
кључеви
топлих руку.
Расплетеница моје
плетенице.
И бајке за моје груди
чежњиве.
Наслони се на мој
осмех
И открићеш тајну
мојих трепавица.
На којима ноће
птице осакаћене.
Које ће у невиделу
прхнути
уђеш ли у мој дан.
Са самоћом сам се
упознала.
И не бих са њом
да се дружим више.
Па сам сама себи киша
и покислим оком
тражим те....
ПИТАМ СЕ
Бучно ме
непознати
уходи.
Док ноћу
расплићем косу
сваки увојак
једна жеља.
Горка стварност
Питам се
Колико уздаха
за спокој
у очима?
ГЛАДИОЛА НА СТОЛУ
Јастук
извезен
летом птица
Босонога
стала
на трн безумља
Гладиола
на столу
на слогове
уздах пије
По зидовима
звезде пребрајам
да ме чује
прозор који оговара
Охрабрена
опет сањам
сећања
немилосрдно
одагнана
СПОМЕНАР
Између
пожутелих страница
већ други дан
у мом споменару
пада киша.
Вода је
залила и руже
на хаљини
па сам затворила
прозор
са супротне стране.
Одлучила сам
певаћу живот
па уморна легла
у малу
локву тишине.
