детаљ слике: КРК Арт дизајн

Клупко

Поноћ је,

Кога то небо треба?

Ни молитва у ово глуво доба није утјеха.

Не чује небо ни кораке ни шаптаје.

Срца откуцаји све су тиши.

Опрости му Господе, ово су моји крици.

Умире дан тугом својом покривен,

и мјесец на набу је сам сузом умивен.

У њедрима, као свијећа без пламена, угашена искра наде.

Као клупко у руци плетиље у грумен туге живот стаде.

Тајне бљесак

Уснула си јутрос у свом гнијезду од паперија.

Везана данима што прошлости хрле,

Исти цвркут твоје шуме, дашак вјетра оплемењује.

Као власи у плетеници једној

Просуо живот године своје

Већ сутра ништа исто бити неће, на тој раскрсници и нас двоје.

Полетјела си данас ка небу високо

на крилима својим бијела пахуљице,

Сутра ће бити опроштено пред Богом,

бљесак тајне у свануће.

У пијеску траг

Негдје у даљини на пучини блиједој

обали би ближе једрењак мали

јарбол му поломљен, једро са дна га вади.

Таласи високи, хладни, једрењак би мору дали.

Поклон за дубине да труне у тами.

Бори се једро надом ткано,

последњом нити јарбол држи,

сутра ће Сунце да сине,

само данас таласу издржи.

Вртлогу вјетра јарбол се даде,

једро се поцјепа на двије стране,

једрењак мали на дно паде,

само од таласа у пијеску траг остаде.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: