детаљ слике: КРК Арт дизајн

СВЈЕТИОНИК СУДБИНЕ

Кажу да су свјетионике измислили са лошим намјерама. Преваранти, лопови, лажови, освајачи... Сви они који су знали да његују те особине и они који су жељели да буду такви. Тек након њихових сулудих идеја увиђале су се предности тих необичних објеката, посебно на обалама великих мора и океана, гдје су се углавном задржали. Постоје и свјетионици на великим ријекама, чак и на територијама гдје нема водених површина. Свјетионик је био симбол доминације и власти над тереном. Провјера и контрола подручја и мјесто које је поглед тражио да би се добила порука. Тачно се знало у ком правцу треба да буде уперено свјетло и колико пута да се појави. Док није постојала електрична енергија, користиле су се бакље, лампуши и гасне лампе. Келти су хватали свице и по неколико стотина њих стављали у осушени напухани мјехур од убијене животиње и њим у мрклим ноћима слали сигнале својим прелазницима.

Најстарији свјетионик на свијету налази се на Кордуну, на брду Петровац. Кажу да се његова улога повезује са сигналима из свемира. Кажу да је на његовом врху била кугла свијетла као Сунце, решеткаста и током дана у њу би се скупљала космичка енергија. Током ноћи није свијетлила, само кад затреба. Праоци данашњих Кордунаша имали су контакт са звијездама и кажу, кад би се ноћу свјетионик упалио, читаво подручје би се окупило и добило упутства од оних који су знали да читају те поруке. Кажу да је свијет нестајао по поруци са свјетионика. Цијели дуњалук би се окупио и тад би добили поруку да се морају иселити са тог подручја или ће их, у противном, задесити неописиво зло. Сви би нестајали у врло кратком периоду и никад се више не би враћали на то подручје. Ако би се неко вратио, стварно је могао да препозна трагове зла, несреће, пустоши. Свјетионици су преживљавали јер је енергија коју су прикупљали била неуништива. Кажу да је свјетионик на Петровцу посљедњи пут примио поруку из свемира 1. августа 1995. године, у првом сату послије поноћи. Одмах се ту окупило дванаест старих мудраца са Кордуна и примило ријечи поруке која је гласила: Долазимо 4. аугуста у 4 ујутру! У потпису су стајала три слова: ВУК.

Са лица планете, од тог јутра, избрисана је једна стварност иза које је остао само траг сузе клизнуле у долину срца и чекање да се на Петровцу усија Сунчева лопта која ће разбацане ствари сложити на њихово право мјесто. Свих дванаест старих мудраца остало је да чека сигнал. Они су непримјетни, привремено умру, смјештени у дочековинама расељених душа и увијек су спремни да заискре мудрошћу.

Кажу да има један свјетионик на брду Међедица и да је сад на њега ред да засвијетли и донесе поруку. Чудна је то енергија, увијек доноси зло! „Порушимо свјетионике и дијелимо љубав као симбол среће и добра, а Сунце нека нам буде свјетионик свима, посебно залуталима, како би се вратили свијести и људима. Не заборавимо да је човјек чудо над чудима!“

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: