|
|
|
 | Зорица Деспотов | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Ружичасти пољубац
Настао је једном један мехурић од пене. Направила га је девојчица, трудећи се да испадне што већи...највећи до тада. Надувала је његово прозирно тело својим ружичастим усницама, па је и он добио нежно ружичасту боју.Полетео је лаган, ношен ветром, изнад мрких крошњи столетних ораха, вешто избегавајући њихове гране. Девојчица је цикнула од среће када је наставио свој пут ка сунцу. - Погледај тата, мој балончић ће пољубити небо! - викнула је раздрагано. Балончић је чуо њене речи и дао све од себе да одлети што даље. Цео тај тренутак, тај кратки живот, летео је ношен ветром. Зеленило крошњи губило се дубоко под њим и граја деце у парку је замирала. Могао је видети маховином прекривене кровове града, уске уличице које су се ,попут лавиринта, преплитале и завршавале у центру града, на широком осунчаном тргу, са десетинама клупица и јатом голубова у близини фонтане. -Какво лепо место за живот. Помисли балончић који о животу ништа није знао. Прозирно плаветнило јесењег неба било је, ипак, нешто најлепше што је икада видео. То плаветнило таласало се као и његово тело од пене, прихватајући га у свој бескрајни загрљај. И пре него што се расплинуо у стотине ситних капљица ...био је срећан. Доле, на земљи, једну девојчицу тата је миловао по глави, уверавајући је да је небо добило њен ружичасти пољубац.
|
