детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЈАВЉАЊЕ ИЗ РАЈА

(Ово је прича о једном зецу који је изненадио своје власнике прераном транзицијом. Отишао је у вјечна ловишта, али успио је, кроз машту аутора, да се ипак јави како би умањио бол и тугу, посебно дјевојчице Аки, која га је врло вољела и његовала)

,,Ћао, друштво! Ћао, Аки, Тики, Боки и Зен. Ја сам стигла и одмах сам пожељела да вам се јавим. Знам да је мојим одласком ваша љубав према мени доживјела врхунац и много сам вам захвална на томе. Неочекивано брзо сам дошла у рај. Све се издешавало силном брзином и нечијом вољом да буде тако. Ми зеке имамо своја божанства, нисам вјеровала да тако ефикасно воде бригу о нама. Ја сам и овдје Луна, тако су ме прозвали кад сам стигла. Мало сам се нашла у чуду колико је овдје све другачије, али осјећај је фантастичан, још не знам зашто је тако.

Одмах по доласку позвана сам да се представим и да се поближе упо[1]знам са новим простором у који сам пристигла. Овдје знам да сам зеко, али уопште није важно да ли сам женско или мушко, као што није било важно док сам била са вама. Овај овдје свијет, простор и вријеме се осјећају, они се не доживљавају физички као у мом незаборавном кавезу, прелијепом дворишту које сте добрим дијелом оградили због мене, хвала вам.

Не могу да заборавим Аки и Тики, њихову собу гдје сам се осјећала најслободнијом док сам летјела на крилима њихове љубави. У драгим сјећањима су ми и скривања испод кревета и софе, мување испод оних столица и стола које имају исто по четири ноге као и ја, а никад се нису са мном поиграли или одиграли „хопси хоп“ ‒ то ми никад неће бити јасно. Мислила сам да ћу то како ми је било са вама морати овдје да пренесем да би се знало откуд долазим и како ми је било код вас. Замислите, овдје се то све зна. Ништа нисам морала да преносим. На тај начин сам добила и одговор на моју радозналост како сам тако брзо стигла до раја. Мој живот са вама био је лијеп а томе је најзаслужнија моја драга Аки која је несебично дијелила своју љубав са мном. Њене њежне руке биле су мјесто гдје се моја душа одмарала и та њена љубав према мени је највише допринијела да послије живота добијем милост која ме преселила у рајско насеље. Тикин осмијех ми је био пут којим је моја душа кренула кад су анђели дошли по мене. Нисам се могла одупријети њиховој вољи, били су милоугодни, раздрагани, пуни весеља, нису ме морали увјеравати да су на правом путу. Такву топлину коју сам срела код анђела сусретала сам у Тикином осмијеху и зато нећу престати никад да је волим, исто као и Аки. Боки ми је знала бити строга и није јој се свидјело све што сам радила, али ја сам њу, поред Аки и Тики, доживљавала исто као да је и моја мама. Маме знају бити строге, али касније сам закључила да је то било за моје добро и, чим сам то схватила, Боки ми је постала супер другар и почела је да ме пушта гдје год сам жељела, али и ја сам пазила да ништа лоше не учиним. Уз Боки сам изградила своје самопоуздање тако да је моја душа очврснула и била потпуно спремна за овај пут до рајских пространстава. Моја душа не би била толико радосна да нисам упознала Зена. Срећа коју сам дијелила са њим била је у тренуцима кад ми се насмије и каже: „Хајде, Луна, немој зезати!“ Поред Зена сам научила да постоје добри људи и та вјера ми је омогућила да се скрасим, ево овдје, у рају.

Осјећам да вјерујем да онај ко брине о теби непрестано емитује своју љубав према божанству и отвара нам пут који нас доводи до раја. Дакле, да мени није било вас, ја овдје не бих никад стигла, ко зна гдје бих завршила. Морам, Аки, свима вама поручити и да вас нисам напустила. Ови анђели који су дошли по мене су редовни, то тако иде. Ми, зеке, имамо наша правила која сам ја понекад хтјела подијелити са вама, али сам видјела да имамо баријеру у споразумијевању, но вјерујем да ви то свеједно потпуно разумијете.

И даље намјеравам да будем у вашем срцу, да вам се нађем у причама, осмијесима, шалама, сјећањима, успоменама и, кад је мјесечина, ја ћу увијек мислити на вас и замишљати како се играм у дворишту и у мом незаборавном кавезу, најљепшој кућици коју сам икад имала.

Ето тако, за утјеху вама и за нашу велику љубав, јавила сам се. Хвала вам на свакој вашој сузи, оне су ми помогле да бисерно свијетла, чиста и узвишена стигнем у ове предјеле! А сад ми требају само ваши осмијеси јер ме они воде даље у нови живот. Ко зна, кад се поново појавим, можда ћу тада уистину бити Луна. Ви сте дивни, пружили сте ми уточиште у вјечности.

Ех, и на крају, да не заборавим, много ми поздравите Анђелу, пољубите је, њој сам се увијек много радовала.

Ваша Луна."

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: