|
|
|
 | Мирослава Милошевић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ОПШТА НЕКУЛТУРА
Зашто дете још не прича?
На улици пита чича.
У маркету нека мама,
Каже: “Mоја хода сама,
без питања ништа не сме,
рецитује, пише песме”.Зашто твоје још не хода?
Донела га давно рода.
Некој тети сад не годи,
за ручицу што се води.
Нека мало хода сам,
баш је снажан, способан!
Што га љуљаш свако вече?
Нека комшиница рече.
Навикавај га на кревет,
на спавање чим је девет.
Рече онда нека стрина,
да је најбитнија рутина.
За вечеру врућа супа,
онда да се дете купа.
Једну тету много брине,
кад ће пелене да скине.
Ма зар га још увек дојиш?
Крављим млеком да га појиш,
јер момчина је права,
а још увек с вама спава.
Порастао мали птић,
кад ћете га у вртић?
Питају се неке тете,
кад ће стићи друго дете.
Немој имат’ само једно,
јер једно је ко ниједно.
Друго можда биће бата,
па да радује се тата,
а кад прво родиш сина,
нека мама цуру има.
И баш није неки штос,
да се стално гура нос.
Свако гледа туђа посла,
коментара никад доста....
Та се ружна фискултура,
зове општа некултура!
КЊИГЕ СВАЂАЛИЦЕ
Свађале се моје књиге,
која има веће бриге.
Буквар већ се дуго мучи,
да ме словима научи.
Математика се свађа,
бројевима буквар гађа.
Буди ме из ноћног сна,
да саберем два и два.
Музичка им свеска пева,
док ликовно дрема, зева.
Гласно ниже своје ноте,
све до мелодије стоте.
Ликовно се стално буни
и матишу главу пуни,
да не умем баш да бројим
и да јако лоше бојим.
И свака од мојих књига
има стварно пуно брига.
Јер стварно је тешка мука
нацртати страшног вука.
И заиста не знам како
отпевати песму лако.
Желео бих и да бројим,
да научим и да бојим.
Па повиках гласно свима,
како ипак наде има.
Обећавам, часна реч,
научићу сутра већ!
Научићу слово свако,
сабираћу бројке лако,
да отпевам свашта знаћу,
вука страшног нацртаћу.
Није моје обећање,
само лудом радовање,
јер не смеју моје књиге,
имати ни једне бриге!
Јер буквар се стално свађа
па се нова збрка рађа.
Свако слово морам знати,
да ми букварчић не пати.
Из матиша морам знати
одузети и сабрати.
Јер матишу јесте хир,
морам знати сваки збир!
Запеваћу ноте дивне
због музичке свеске кивне.
Испунићу њене квоте,
све до мелодије стоте!
Нацртаћу страшног вука,
иако је тешка мука,
научићу и да бојим,
ручицама вредним својим.
Само да је мало мира,
нико никог да не дира,
јер стварно ме баш погађа,
књига мојих ружна свађа!
КЊИГА РАЗБИБРИГА
Нема боље разбибриге
од читања добре књиге.
Сваки ред је знања семе,
С леђа скида тешко бреме.
Не постоји лепши свет,
књига јесте знања цвет!
А латице књиге, речи,
од незнања наш ум лечи!
Сваком речју богатији,
сваком књигом све мудрији,
свако дете мора знати,
да се добре књиге лати!
Сваке књиге свако слово,
доноси нам знање ново.
Зато читај, књигом плови...
буди писмен, знање лови!
И што више књига читаш,
већем знању спремно хиташ.
Јер само је добра књига,
увек добра разбибрига!
|
