|
|
|
 | Зорица Деспотов | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Мали Ловац Покушавајући да предњим шапицама ухвати зрак сунца , мали, сиви мачор, готово још увек маче, затетурао се наглвачке. Пар пута је климнуо главицом, брижљиво облизао шапице, па се пажљиво загледао у златкасту нит која се завршавала тик испред њега. Није то био први пут да покушава да улови ову чудну светлуцаву ствар која му упорно измиче. Напротив, то му је посао сваког дана, када се напије млека које му газдарица сервира, мазећи га по леђима. Зна газдарица да се гладне мачке не могу задовољно играти. Поново сконцентрисан и потпуно миран примиче главу напред. Спустивши се у ниски старт са високо подигнутом позадином и накостресеним репићем, спрема се за напад на зрак испред себе. Делић секунде и скок. И овај пут у празно, правац у блатњаву барицу, у којој су коке хладиле своје жуте ноге, ошамућене летњом спарином. Лоцирани недалеко одатле, неколико пилића грохотом се насмејало. Мачак их погледа помало тужно. Шта је дочекао, да му се смеју те обичне грудве жутог паперја. Мама квочка их строго опомену на понашање. Васпитани пилићи се не смеју када је неко у невољи. Мокар и упрљане њушке, мали ловац се поново примаче огради. Овога пута зрак му паде на поквашене шапице, топло их милујући.-Па добро, не морам те баш данас уловити, задовољно помисли маче, помало уморно, док му се дремеж, својствен мачкама, већ пењао на леђа. -Али сутра се припази, сутра ти нема спаса- тихо мјаукну и убрзо заспа.
|
