детаљ слике: КРК Арт дизајн

ОЖИВЕЛА КЊИГА 

(Роман “Моја браћа Давид и Голијат”, Владислава Радујковића  у издању Књижевне радионице Кордун, прво издање, 2014, штампа Графичар Ужице)

Илија Шаула

-         Ово је роман о моралу, снази и вољи народа и спремности којом се трпе све подвале и неправде, насупрот љубави коју нам је Бог наменио.

Отац Владислав Радујковић аутор, вођен је руком судбине да би се сусрео са књигом која му је створила идеју и помогла  да напише роман Моја браћа Давид и Голијат. Као да је био одређен пре него што је рођен да се нађе на датом  месту у заказано време да би узео оно што му је судбина наменила.

Дошао је у посед књиге. Чије књиге? Можда ју је баш он сам написао у неком прошлом животу и пустио је да живи све до времена кад ће поново да се сретну.

Да ли је ово роман о књизи или садржају из једне прадавне књиге, није толико важно знати. Ликове које сусрећемо у њој могли би упоредити са ликовима из неког другог времена, дешавања која су обележила далеку историју, али догађају се и нама у овом времену.

Чак је и сама књига жртва страдања, али њен прах васкрсава љубављу оних кроз које се јавља и остварује.

Могло се догодити да књига не оживи и да још чека на сусрет са својим аутором. Да ли је Владислав био мудрији или срећнији? Бог је дао свој промишљај и по њему је поступљено.

Важно је да књига читаоцу јасно даје до знања да живот није пуста игра и шала, али исто тако нам говори да је живот уједно тежак и леп. Ми се хватамо за доброту између те лепоте и тежине, она нас држи и води Божијом руком до врата вечности.

Када се студиозније прочита ова књига, може се увидети колико у њој има ауторовог живота у неком прошлом времену подједнако занимљивом за њега као и у овоме садашњем. Запањујуће је то да се данас не може ништа много више рећи него пре три хиљаде и више година. 

Свако од нас би очекивао од свештеника књигу о религији, о великом суду и страдању господа Исуса Христа. Владислав се усудио да искорачи и да нам готово библијски садржај преведе у роман који  говори  о моралу једног времена у ком је сазревао модел љубави, доброчинства, борбе, наде, милостивља, опроста греха, модел који је сакупљен и изнедрен у говору на Гори из ког се родила вера у  спасење, с надом да га пуним срцем живимо.  Потврдио је бесмртност књиге, истине, коју ни НАТО бомбе не могу разорити. Није се аутор плашио да ће некога изневерити већ наградити јаким моралним вредностима.

У роману Владислава Радујковића доживљавам без мантије, као младића, студента у размишљањима како да постане паметнији од свог учитеља. Не свесно је тако дошао у прилику да побеђује самог себе. Тад Владислав почиње да осећа само један извор, божанску љубав из које плени инспирацију и почиње да боји свој свет и своје писање. 

Платио је цену, није остао ником дужан, али зато зна да носи свој крст и упућује  читаоца како да носи свој.  У томе је снага овог романа да укаже на једнакост, да укаже на то да дрво прави исти хлад за вредног неимара и дрвосечу који ће га посећи, да сунце једнако сија на сваког од нас, да смо му сви једнако блиски и краљеви и принчеви и дворске луде и ратници и сиромашна раја.

Сви у срцу носимо божју вољу и сви смо у стању једни другима да помогнемо, највише властитим примером, можемо мотивисати ближњег да заједно чинимо добра дела, зато Господ  говори да смо сви браћа и сестре  јер смо од једног оца.  

Са задовољством препоручујем  роман  Моја браћа Давид и Голијат и захваљујем се аутору на уложеном труду што га је изнео пред нас. Очекујем из те мудре и паметне главе још много радова која ће расветлити бар део мрака који чучи у људима. 

Хвала оче Владиславе. 

Роман се може наћи у продаји у књижарама издавачке куће Катена Мунди која је била издавач другог издања овог вредног романа, кликом на слику, књигу можете поручити он лајн. 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: