О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Рецензије


ИГРА СТИХОВИМА - БЕЗГЛАСНИМ ЈЕЗИКОМ

Слађана Миленковић
детаљ слике: КРК Арт дизајн
 

ИГРА СТИХОВИМА - „БЕЗГЛАСНИМ ЈЕЗИКОМ“

(Симо Поткоњак Где је сутра : дечије песме за баке и деке, Инђија : Народна библиотека "Др Ђорђе Натошевић", 2022)


Проф. др Слађана Миленковић
 
Новом збирком поезије, песник и критичар Симо Поткоњак открива се као песник благог хумора, слика детиње доживљаје под будним оком баке и деке, снажно и уверљиво. Обрадовао је читаоце овим лепим штивом за децу и то је доказ да упркос протеклој години која је деловала апсурдно нихилистички на свим пољима људског деловања, и у најтежим и мрачним, деморалишућим условима, може да се напише овако леп, пун хумора и оптимизма рукопис. Ова књига враћа веру у достојанство човека, пољуљано пандемијом вируса ковид 19, на микроплану, који је сваком појединцу и једини важан план, у оним тренуцима осаме док читајући наша индивидуа доживљава просветљење или катарзу и узноси се у више сфере моралног и естетског. Из тог сазнања али и из естетског, дидактичког, чак и научног, произилази стваралаштво Симе Поткоњака.
Овај песник и ерудита још једном се потврђујеикао врстан познавалац српске књижевности уопште, посебно књижевности за децу и младе, јер исписује оригинaлне, распеване песме на Змајевом трагу, водећи дијалог са овим нашим зачетником модерне српске поезије за децу, остајући у садашњем тренутку, савремен и актуелан али змајевски разигран, кратког стиха и ведрог хумора. Својом духовитошћу осваја одмах у краткој пролошкој песми у којој каже да нас очекују песме „Из песникове / апотеке, / лек / за баке и деке...“ Еруптивни хумор исијава са страница књиге „за баке и деке“, како аутор у поднаслову одређује збирку, иако не „очекује стручну похвалу“ него сам „ону најважнију, од деце“, тих искрених бића која у уметничком делу непогрешиво препозанју истину и искреност, он добија сваку похвалу и од струке и науке.
Овај комплексан стваралац определио се да после романа „СамоУБИСТВО писца“ у којем је човек усамљеник писац, понуди јавности ову збирку песама за децу. Пошто је пре тога објавио „Ањине чизмице и Чаробни тротинет“, нова збирка је логичан след у циклусу стварања. Пред нама је интимна хроника доживљаја деце и људи из њиховог окружења, исписана без претенциозности да подучава, једноставним, кратким римованим стиховима, без извештачености. Поткоњакова снажна имагинација на најбољи начин спаја лирско и хумор свакодневице, малу животну срећу, у изворном дечјем пејзажу, како у песми „Осмех“ каже:
Између ока и срца – осмех.
И смешак,
ко ветра дашак.
Поткоњак као мајстор стихоигре на малом простору спаја традицију и модерност. Он добро зна да је за децу све игра, они доживљавају свет путем игре, игра је за њих једина стварност и начин изражавања емоција, доживљаја, жеља, зато је игра један од његових оснвоних мотива. Он се у улози деке и писца сваког дана игра са унуком Стефаном необичних и то говорних игара, у којима је управо срж његовог певања у „Безгласном језику“:
Безгласним
језиком,
деда и беба
Стефан,
причају сваки дан.
Они причају, играјући се и стварају, тако стварност, свакдањи живот наш, обликује песничке слике, исписује стих. Разумевање између њих је универзално, од постанка света, одвајкада и ове песме нас враћају понекад на почетак нашег читалачког бављења књижевношћу, на успаванке, ташунаљке, пуне ономатопеја, ритмичних слогова каратеристичних за најмлађи узраст. Писац тематизујући стварност уноси у песме кућне љубимце куце и маце, муве, осе, коке, разне животиње, плишане играчке, беба у песмама као мравојед забавља одрасле, Стефан „корача и ужива“, спава, држи „час плакања“, да ли размажен или љут. Исписујући својеврсну биографију бебе, баке Мице и аутобиографију деке Симе, главни јунак ове књиге, Стефан, насликан је у разним ситуацијама најчешће са баком и деком равноправно, наравно ту су и мама и тата. Уводи у песме и празнике, ликове попут Божић Бате и Деда Мраза, а разиграна машта и нојеве и крокодиле, славне фудбалере, ослоњен на традицију и на наше песничке великане. Породичне песме, песме за децу и о деци, о животињама, о природи, игри, све су то могући кругови у које се могу сврстати ове песме. Истраживачке, подстичу радозналост и питања на која свако има свој одговор, шире оптимизам и обасјавају нашу свакодневицу:
„За сунце
мрак у црној боји
и не постоји.“
            Знајући да никад млађи нећемо бити, заједно, деца и ми, одрасли, тражимо исто, да видимо - „Где је сутра“, кроз ову стилски и хуморно уравнотежену збирку и нађемо одговор у стиховима, у себи.
 





ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"