|
|
|
НЕК` ДУША ПРИОНЕ ЗА ПАПИР  | Неда Гаврић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
НЕБО БЕЗ ЗВЕЗДА
Нисам заволела Париз
Земља им сија више него небо
Сакрили су звезду људском погледу
Не види се ни Велики медвед
Ни Млечни пут
Небо је увек исто
И никада не знаш
Какво ће бити време.
Нисам заволела Париз
Велике су гужве на улици
На тротоару, у продавници, метроу
Све мораш да чекаш
а опет касниш
Тамо нигде и никад
Не стижеш на време.
Нисам заволела Париз
Ограде, преграде, забране и ограничења
Нико не пита због чега, просто се иде
На посао, у школу, доктору, банкару
Сви са истим
Осмехом на лицу
Не знаш ко се заиста смеје.
Нисам заволела Париз
Верујем да ни он мене није заволео
Тамо се не важе душа
Нешто друго много више тежи
Пустите ме, хоћу небо да гледам
И Великог медведа
И Млечни пут.
Јер, ако небо не видим
Где да гледам, Господу када причам.
ПОДАЈ ГОСПОДЕ
Окрећемо чесницу
Од Божића до Божића
Са или без новчића.
Нека иде по реду
Нек' само, Господе, иде по реду
Нек' и мале руке нарасту
И окрећу чесницу
Од Божића до Божића.
Са или без новчића.
Девојчица која је изгубила пеге
Могао си све расплакати
али никако
те очи
Девојчица са пегама
када плаче
обришу се пеге
И када престане да плаче
то више није
та девојчица.
ЧИЈА ЈЕ ЗАДЊА, ЧИЈА БИТИ НЕЋЕ
Хеј, велики људи!
Зрно смо
маково.
Сам си се човече
славом оков'о.
Човече, мраву,
црву!
Из мајчине утробе
у утробу земље се враћамо.
И сад, шта ћемо?!
Горе нас не редају по величини
већ по делима и душе дубини.
НЕК' ДУША ПРИОНЕ ЗА ПАПИР
Пиши о чему год хоћеш
ал' увек пиши к'о Господу да пишеш
И увек пиши тако.
Описмењуј душе
за руке је лако.
ОН би писао ал' заузетих је руку
држи САМ сву нашу муку.
|
