 | Владимир Радовановић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Искрадање
Сан је био кратак и прекинут демонским прстима. Модрице по врату, брисао сам леденом водом и желео сам да могу да видим. Подерани покривач није могао сакрити празни део кревета. Речи које су биле снови прогутале су свежину ноћи. Гашење ноћи било је тихо, а јутро у буђењу препуно капи.
Плес утвара по зидовима био је нечујан и прљави тагови су се сливали. Искрадање је иза себе остављало траг левог стопала и пси су могли нањушти одбеглост. Птице су се будиле, са крила стресале јутарњи страх. Клизио сам и заваравао залутале. Несигурно сам мерио заборављени простор и одбројавао кораке. Као да се истопио у врелини.
Река је била бара. Израсло жбуње прогутало је све, а огољено дрво је ишчекивало смрт. Одраз у реци био је мост до заустављених корака. Сећања... Нанизани догађаји, један по један, као прагови по којима се корача до... Плес водених капи нарушавао је тишину парка. Крошње су исте, само нема ледених иглица.
Столица је била празна и наталожена прашином. Између два раздвојена тренутка, била је видљива.
