детаљ слике: КРК Арт дизајн

           СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - ЈУЖНОАФРИЧКА РЕПУБЛИКА

Др СИМО ЈЕЛАЧА

Предговор

Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу хришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.

Било би превише укључити сваку земљу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.

Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.

Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.

Намера ми је била да пронађем што више добрих информација. Колико сам успео, процениће читаоци.

Аутор

ЈУЖНОАФРИЧКА РЕПУБЛИКА

КУЛТУРА и НАРОДНИ ОБИЧАЈИ

Локација: најјужнији врх Африке, Јужноафричка Република

Култура и народни обичаји:

Грађанство Боцване: 1,840 КМ, Лесото 909 км,

Мозамбик: 491 км, Намибија 967 км, свазиланд 430 км, Зимбабве 225 км.

Јужна Африка има површину од 1.223,208 квадратних километара. Лежи на јужном крају афричког континента, на северу Намибиа, Боцвана, Зимбабве, Мозамбику и Свазиленд; на истоку и југу Индијског океана; и на западу Атланским океаном. Независна земља Лесото лежи усред источне централне Јужне Африке.

Величина: 1.223.208 ск.км.

Главни град: Преторија, 750.000 становника

Клима: углавном полуарид; субтропска дуж источне обале; Сунни дани, хладне ноћи.

Становништво: око 43 милиона.

Етничка припадност: Црна 75,2%, бела 13,6%, обојена 8,6%, индијски 2,6%.

Религије: Цхристиан 68% (укључује већину белца и боја, око 60% црнаца и око 40% Индијанаца), муслимана 2%, хиндуистичке 1,5% (60% Индијанаца), аутохтоних веровања и анимиста 28,5%.

Демографија:

Број становника има око четрдесет милиона, састојало се од осам званично признатих група који говоре банте; Бели Африканерс сишао се са холандских, француских и немачких досељеника који говоре афрички, разне холандске; Потомци на енглеском говору британских колониста; популација мешовитости која говори Африкаанс или Енглези; и индијска популација имиграната која пре свега говори тамил и урду.

Језици:

Јужна Африка има једанаест званичних језика, мера која је укључена у устав из 1994. године да изједначи статус банту језика са Африканцима, који су под владом белих мањина били службени језик заједно са енглеским. Африкаанс је и даље најчешће коришћени језик у свакодневном разговору, док енглески доминира у трговини, образовању, закону, влади, формалној комуникацији и медијима. Други званични језици су: Африкаанс, Ндебеле, Нортхерн Сотхо, Соутхерн Сотхо, Свази, Тсонго, Тсвана, Венда, Ксхоса и Зулу.                                                                                             

Национални идентитет:

Африканери су се историјски сматрали јединим истинским Јужноафриканцима и, док су испунили потпуно држављанство свим становницима европског порекла, негирали тај статус људима у боји до демократске транзиције 1994. године.

Породица у Јужној Африци:

Основна јединица Јужноафричког друштва је породица која укључује нуклеарну породицу и проширену породицу или племе.

У традиционалном афричком друштву племе је најважнија заједница јер је то еквивалент нације. Племе пружа и емоционалну и финансијску сигурност на исти начин на који нуклеарна породица чини белом или обојеном Јужној Африканцима.

Обојени и традиционалнији афрички култури сматрају да је њихова проширена породица готово једнако важна као и њихова нуклеарна породица, док бела заједница која бележи енглески језик више наглашава на нуклеарној породици.

Нуклеарна породица је крајња основа племена. Племенске и породичне јединице поремећују се променама у економској реорганизацији земље

Како више људи усели у урбане области, они покушавају да одржавају породичне везе, укључујући пружање финансијске подршке члановима породице који су остали у селу.

Рурална / урбана дихотомија:

Постоје огромне разлике између вредности руралних и урбаних становника.

Већина белца који живе у руралним срединама су пољопривредници Африканер који се спуштају од калвиниста. Њихови погледи на свет понекад су уски. Истовремено цене људска пристојност због материјализма.

Становници града живе живот у брзој траци, што утиче на њихов поглед.

Људи из Јоханнесбурга могу се често сматрати материјалистичким вредностима и више су заинтересовани за оно што сте власник, а не ко сте. Радије виде себе као урбана и њихове земље рођаке мање софистициране.

Људи из Цапе Товн-а су веома поносни на свој град и чини се да имају врхунски став о свом граду насупрот остатку земље. Породичне везе, дугорочни пријатељски пријатељство и социјални положај су сви важни за Цатетон.

Многе сеоске црне заједнице и даље су укоријењене у традицији своје баштине, док све градска црна заједница комбинује своје коријене са урбаним окружењем и међународним утицајима који их окружују.

Етикет састанка:

У Јужној Африци постоји неколико поздравних стилова, у зависности од етничке баштине особе коју стесрећете.

Када се бавите странцима, већина Јужноафриканци се рукује рукама док одржава контакт очима и смешка се.

Неке жене се не рукују и само им муљу главом, па је најбоље сачекати да жена продужи руку.

Мушкарци могу пољубити жену коју добро познају образ уместо поздрава за руковање.

Етикета давања поклона:

Генерално, Јужноафриканци дају поклоне за рођендане и Божић.

Два рођендана - 21 и 40 - често се славе са великом страном у којој је дат раскошни поклон. Уобичајено је да неколико пријатеља да допринесу овом поклону како би се смањило трошкове.

Ако сте позвани у дом јужноафричке афричке, донесите цвеће, квалитетне чоколаде или боцу доброг јужноафричког вина у хостесу.

Омотавање поклона лепо показује додатни напор.

Поклони се отварају када су примљени.

Етикет за ручавање

Ако сте позвани у кућу Јужне Африке:

Стићи на време ако је позван на вечеру.

Контактирајте хостесу пре времена да видите да ли би желела да донесете јело.

Носите лежерну одећу. Ово може укључивати фармерке или пресове шорц. Добра је идеја да се унапред проверите код домаћина.

У Јоханесбургу, Кезуал је уобичајенији него у другим деловима земље. Не носите фармерке или шорцете, осим ако нисте разговарали са домаћинима.

Понуда да помогнете домаћици са припремом или чишћењем након сервирања оброка.

Пословна етикета и протокол:

Јужноафриканци су трансакцијски и не морају да успостављају дугогодишње личне односе пре него што водите посао.

Ако ваша компанија није позната у Јужној Африци, формалнија увод може вам помоћи да приступите приступу доносиоцима одлука и да се не испуните на вратара.

Умрежавање и односно зграда су пресудни за дугорочни пословни успех.

Односи су изграђени у канцеларији.

Већина привредника тражи дугорочне пословне односе.

Иако се земља наслања на егалитаризам, привредници поштују високе руководиоце и оне који су постигли свој положај напорним радом и упорношћу.

Постоје главне разлике у стиловима комуникације у зависности од културне баштине појединца.

Јужноафриканци у највећем делу желе да одржавају складне радне односе, тако да избегавају конфронтације.

Често користе метафоре и спортске аналоме да покажу тачку.

Већина Јужноафриканца, без обзира на националност, преферира се састанцима лицем у лицем на више нижег комуникационог медијума као што су е-пошта, писмо или телефон.

Етикете за пословни састанак:

Именовања су неопходна и треба их учинити што је могуће унапред.

Можда је тешко договорити састанке са менаџерима виших нивоа на кратком року, мада ћете можда моћи да то учините са менаџерима нижег нивоа.

Често је тешко заказати се састанке од средине децембра до средине јануара или две недеље око Ускрса, јер су то премијерно одмора.

Лични односи су важни. Почетни састанак се често користи за успостављање личног односа и утврдити да ли сте поуздани.

Након састанка, пошаљите писмо које сажете оно што је одлучено и следеће кораке.

Пословни преговори:

Неопходно је развити међусобно поверење пре преговора.

Жене тек треба да постигну положаје вишег нивоа. Ако пошаљете жену, она мора да очекује да ће се сусрести са неким сажаљеним понашањем и да се тестира на начине на које мушки колега не би.

Не прекидајте јужноафриканца док говоре.

Јужноафрички Африканци теже консензусима и вин-вин ситуацијама.

Уговори садрже датуме испоруке у уговорима. Рокови се често гледају као флуида, а не чврсте обавезе.

Почните да преговарате са реалном фигуром. Јужноафриканци не воле да се везују преко цене.

Доношење одлука може бити концентрисано на врху компаније и одлуке се често праве након консултација са подређенима, тако да процес може бити спор и дуготрајан.

Етикета одевања:

Пословна одећа постаје више неформалнија у многим компанијама. Међутим, за први састанак је најбоље да се конзервативно обучете.

Мушкарци би требали носити конзервативне послове тамне боје.

Жене треба да носе елегантна пословна одела или хаљине.

Урбанизам, архитектура:

Архитектура у европском смислу почела је са изградњом Кејптаа града. Монументалне јавне зграде, куће трговине, приватне станове, цркве и руралне имања тог периода одражавају украшени, али озбиљни стил колонијалне холандске архитектуре. Многе најважније зграде ЦАПТЕ-а изграђене су масонским рукама исклесаним муслиманским "малајским". Домаћа архитектура народа који говоре Кхои и Банту била је једноставна, али јака и сервирана, у складу са миграторном хортикултурном и пасторалном економијом.

 Храна у свакодневном животу:

Храна се састоји од традиционално једноставне карте скроба и меса карактеристичних за пољопривредно и гранично друштво. Африканери и обојене људе окупљају се викендом и посебним приликама на вишефамилијским роштиљима званим БРААИС, где су ојачане обвезнице заједнице.

Основна економија:

Јужна Африка чини четрдесет процената бруто националног производа подсахарске Африке, пре свега пољопривредне економије која је имала много маргинално продуктивне земље и била је зависна од пољопривреде стоке. Након демократске трансформације 1994. године, покренути су програми за реституцију земљишта, прерасподелу и реформу, али напредак је био спор.

Главна индустрија:

Рударство је и даље највећа индустрија, уз профит од дијаманата, злата, платина, угља и ретких метала која чини већину девизних зарада.

  Трговина:

Најважнији трговински партнери су Сједињене Државе и Европска унија, посебно Велика Британија и Немачка, а слиједиле су Малезија, Индонезија, Индија и афричке суседе као што су Зимбабве, Мозамбик и Демократска Република Конго. Извоз је порастао од 1991. године, а земља има трговински вишак.

Брак:

Прехришћански брак у црним заједницама заснован је на великој богатству полигиније и младенка, што је укључивало пренос богатства у облику стоке породици младенке за своје продуктивне и репродуктивне услуге у домаћинском домаћинству. У сеоским афричким заједницама, домаћа јединица је била историјски домаћинство, које се састојало од старијих мушкараца и његових жена и њихове деце, свака смештена у малом стану.

Насљеђивање белих, обојених и индијских становника је билатерално, са имовином која пролази од родитеља до деце или браће и сестре оба пола, са пристраном према мушким наследницима у пракси. Међу црним Африканци, старији син наслиједила је у поверењу свих наследника свог оца и била је одговорна за подршку мајци, његове млађе браће и сестре и друге друге жене и њихове деце.

Образовање:

Руралне афричке заједнице организовала је формално образовање младих око обреда иницијације у одраслој доби. Цхристиан и Муслиман (обојени и индијски) свештенство су у осамнаестом и деветнаестом вековима увели формалне школе са религијским основама. Данас је јединствен систем формалног западњачког школовања обухватао целокупно становништво, али је било тешко превладати штету коју је урадила претходна образовна структура. Школе у црним областима имају неколико ресурса, а образовна привилегија и даље постоји у богатијим бившим белим предграђима.

Више образовање:

Постоји више од двадесет универзитета и бројних института за техничку обуку. Ове институције су различитог квалитета, а многе су означене као црни етнички универзитети у Апартхејду да су ипак доживљавали политичке сметње и финансијске кризе.

Здравствена заштита:

Јавне болнице и клинике субвенционисане владе препуне су, не предобрене да се баве потребама већине становништва које је поднела недовољно током владавине беле мањине.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: