 | Владимир Радовановић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
(Само) уништење
Улица је слепа. Крај је, нема више одбеглих корака. Не постоји начин да се завара траг. И време је... Сенка додирује зид, додирује и одмиче: тражи ритам, убрзање, тражи да последњи додир буде снажан, прецизан и да не остане било шта иза последњег додира. Одуговлачи, одустаје, враћа се и...
Непрестано се чују лавеж бесног чопора и звецкање ланаца које вуку са собом. Избор или одбегла нада? Један додир, прави, бољи је него бити растрзан чељустима. Одбегли поглед који лута небом је лаж, и он је лаж! Промицање, скривање, живљење – то је сан, можда мора смештена у живописну празнину будне успаваности. За то време, месец се огледа у бари као да је из ње изникао и умива се. Колико дуго све то траје?
