детаљ слике: КРК Арт дизајн

АЛ ’  У ДУШИ НЕШТО ФАЛИ

Хеј, пшенична златна поља,

и славуји распевани,

и ви вранци на ливади

хорни, чили, разиграни!

Остадосте иза мене,

даљина нас сада дијели,

у глави ми ваша слика,

с њом путујем у свијет бијели.

Нигдје нема те љепоте,

нити поја шумских птица,

не мирише нигдје бразда

к’о из наших ораница.

Нигдје нема свежијег јутра,

ни румене, мајске зоре,

остадоше успомене

и на лицу сјетне боре.

БОГОРОДИЦА

Богородице дјево,

блажена мати,

од миља ћу те увијек

мајчице звати.

Када ми је најтеже

у тебе гледам,

душа кад боли

пред тобом клечим,

сва ти се предам.

До земље се клањам

лику твом, и молим

тијелом свим:

Сачувај ми најдраже моје,

да кроз живот иду смјело.

Никога и ничега

да се никада не боје.

Богородице мати,

Светињо наша,

пречиста дјево

велике душе,

пред тобом стојим

погнуте главе

пуна жеља.

Уз Божју, Исусову и твоју помоћ,

срце је моје пуно весеља.

Када ми срце престане да куца,

чувај их Пресвета,

на сваког пази,

плаштом их својим заштити,

а руком мази.

Захвална до неба,

понизна сам ти,

мајчице мила.

Кад год нам најтеже би,

над мојом породицом,

над нама

ти си увек бдила.

Амин

СТОП НАСИЉУ НАД ЖЕНАМА

То мора свако знати,

у жени гледај:

друга, пријатеља, љубав и мати.

Стоп насиљу над женама,

нека се свијетом чује,

нека дође до људског ума,

жене треба чувати, пазити,

као цвијет његовати, 

она ће вазда мирисати.

Најсветији плод, чедо, она ће дати.

Мозак укључи и схвати:

због насиља над женама ,

цијела породица ти пати.

КЛИКЕР

Улицама пустим самац шета,

и размишља зашто тако би:

дијамант за кликер замијени.

Јасно му је као дан и ноћ,

дијамант му никад неће доћ.

Кликер може имати кад год хоће,

исфарбан је свим бојама свијета,

лак за узет и лако га дати,

с кликером се сви могу играти.

Дијамант му у глави се врти,

зажалио шта је учинио,

сам је себи срећу искорио,

шта је тражио, то је и добио.

ЈЕСЕН

Волим јесен,

и лишће разбацано по путу

и ону дуњу у башти

и крушку жуту.

Волим велике тикве у њиви

И грожђе набрекло, зрело.

Ја, ја волим јесен и своје родно село.

Волим када се село у јесени купа

и када смо сви поново скупа,

кад се пјева и весели.

Волим орас у башти

и ону црвену јабуку

што отац и мајка својим рукама засадише,

а у позну јесен зрели.

Волим и црвене паприке рога

и онај вијенац бијелог лука

што се испод кровова амбара бијели.

Ја, ја волим јесен

она скупља, она не дијели.

Волим перушања и када се кукуруз круни

и оног керу што под кошем лежи, спава.

Ја, ја волим јесен,

она је за мене инспирација права!

Волим ја и љето, и зиму, и прољеће,

али тада у мени нема

Те позитивне енергије и тог вулкана

што моју машту, носталгију,

моју инспирацију покреће.

Волим јесен, када лију хладне јесење кише,

и сунце грије.

Тада се рађам из пепела,

као феникс дижем,

ја у јесени, а јесен се у мени дубоко,

дубоко крије.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: