 | Владимир Радовановић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
И то (ни)је то
Јутро. Не, није јутро, тек треба да се пробуди и растера мрак. Пси луталице круже у чопорима у потрази и не виде ме. Виде ме, али презиру одбеглог бегунца. Ни мирис, ни страх не лепи им се за ноздрве. Бљутав је укус мене у њиховим чељустима.
Мрак је и није мрак. Раздањује се, али не видим отисак корака кад погледам испред себе. Отисак иза је испарио у ходу кроз ваздух. Посечени мрак разређеног парка и бледа светлост... И то (ни)је то. Јесте, није, није, јесте и таман сам потрошио време у бесмислици понављања појмова. Таман да празне мисли додирну врата.
Клизим низ степенице док ходам ка врху. Бол и олово су подједнако тешки док се пуштам до дна. То (ни)је то и узалудни су моја мисао и мој поглед...
