|
|
|
 | Владимир Радовановић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
Укус лажног мириса Скривена, сањала је, кад је разбуђена, мотри. Била је стрпљива и упорна. Могли су се низати не дани, већ месеци, године, она се није предавала. Сву разочараност и ватру је вешто скривала иза невидљивости. Била је стрпљива, вребала сваки покрет и никада није показивала разочарање. Празнину је сакрила иза осмеха. Арогантна, ни најмањој слутњи се није предавала. Живела је са препуно горчине и очајањем којем нико није знао узрок. Била је сама у скривеном свету. Мирис! Узалуд су погледи, глас и све остало, мирис је желела. Искористила је зимски дан како би прошетала кроз ватру и испунила смишљена лутања, речи и тишину који су јој годили. Ватра је била тиха и пријатна. Снови су били стварност, корак до облака, неба. Она је смањила број тих корака тог зимског дана. Мирис! Узалуд је бујица речи која се претвара у модру реку. Мирис! Кофери су спаковани. Дуги, широки пут, светлост и решеност да прошета кроз капију краја дана... Мирис! Укус лажног мириса и неизговорена подлост! Скривена, била је будна. Сан није долазио и очи су... Подеране спаваћице, ваљала се по поду. Дани нису постојали. Само је живео дан који предуго траје.
|
