детаљ слике: КРК Арт дизајн

М О С Т

Зором будна спавати не могу

Слушам, гледам, шта се ово збива

Па у у себи помолим се Богу

Чиста душа да остане жива.

Мој народе зар смо тако глупи

Блиска прошлост са толико трага

Или све нас корона отупи

И у свима опет буди врага.

Лијепо каже пословица стара

Туђин ником саградио није

Већ настоји порушити зиде

Што смо братски изградили прије.

Што нам Босну надлећу авети

Још зарасле нису старе ране

Ко би опет пушке да се вата

И од кога треба да се бране ?

Комшија је увијек пречи био

И од рода у далеком свијету

Не рушите!- комшијске мостове

Биће опет то на нашу штету.

Прст на чело поносни народе

Па промисли куда ово иде

Сачувајмо ово што имамо

Ком је тијесно нека даље иде.

Не будимо код очију слијепи

На намјеру странаца из свијета

Завадиће опет, па владати

Много њих се овом земљом шета.

Сви би радо узети љепоту

Што припада поколењу нашем

И заставу поставити своју

Па пркосно да са њоме маше.

УПАМТИТЕ  Босански народи!

Није њима до нашега мира

Већ би ради све да нас избришу

Да њихова нога парадира.

Сви ми знамо да ове љепоте

Као Босна, само код нас има

Зато свијет све планове кује

Да некако то припане њима.

Не дајмо им те мостове своје

Изграђене на крви јунака

Још и данас старе сузе пеку

Што у Босни проли мајка свака.

Ако ли нам поруше мостове

На ранама што су изграђени

Ко претекне робом ће постати

Свјетској сили, јер ми нисмо њени.

Не требају њима наши људи

Што смо овдје вјере било које

Они хоће Босанску љепоту

У њој своја поколења гоје.

Опростите,  морам гласно  рећи

"Сили" која постала је бијесна

Оставите Босну  и идите!

Чистом срцу, поштеном човјеку

Ова Босна, нама није тијесна.

КАЖИ МИ

Кажи ми Крајино моја

Како ти теку дани

Колико кућа имаш

Неотворених још од лани?

Кажите ливаде пусте

Што коров по вама расте

Дође ли ико тамо

С прољећем када и ласте?

Причајте корови густи

Историја ће рећи своје

Зашто су крајеви пусти

Зашто се пчеле не роје?

Зашто утихну пјесма

Вриједног твога сељака

Зашто остаде пуста

Колијевка у кући свака?

Кажу ми Крајино моја

Плачу ли са тобом кише

Кад љета врела дођу

Што тамо Нас није више?

Јесу ли зарасли гробови

Драгих што осташе тамо

Нијеми свједоци истине

Коју ми само знамо.

Кажи ми Крајино моја

Премила наша мати

Успомене да ћеш чувати

И ником их нећеш дати.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: