О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе















Историја
Наука
Традиција







Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Ризница


СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - МЕКСИКО

Симо Јелача
детаљ слике: КРК Арт дизајн

СВЕТСКЕ КУЛТУРЕ И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ - МЕКСИКО 

Др СИМО ЈЕЛАЧА


Предговор


Ова књига сумира информације о култури и обичајима различитих народа. Приметне су разлике у обичајима међу хришћанским, исламским и будистичким народима, иако у свему преовладава намера за лепим и највећим.
Било би превише укључити сваку земљу, јер постоје сличности међу многим народима исте или блиске националности. Карактеристичне су Русија, Украјина, Србија, Белорусија, Хрватска, Црна Гора, Македонија, као и Немачка и Аустрија. Сличан закључак вреди и за латинске народе, и међу собом.
Читаоци ће пронаћи основне информације о свакој земљи, као што су њена локација и величина, становништво и етнички састав, религија, клима, језик, бонтон и друго.
Ова књига се подједнако може користити и за путнике, било као туристе или пословне људе, тако да ће сви пронаћи потребне информације о бонтону људи код куће и на послу.
Намера ми је била да пронађем што више добрих информација. Колико сам успео, процениће читаоци.
Аутор



МЕКСИКО

КУЛТУРА И НАРОДНИ ОБИЧАЈИ



 
Чињенице и статистика
Локација: Средња Америка, граничи се са Карипским морем и Мексичким заливом, између Белизеа и САД и граничи са северним Тихим океаном, између Гватемале и САД.
Величина: 1.972.550 квадратних километара.
Главни град: Мексико Сити, 21,2 милиона становника.
Клима: Варира од тропске до пустињске.
Становништво: 105 милиона.
Етнички састав: Местизо 60%, Индијанци или претежно Американци 30%, белци 9%, остали 1% .
Религије: Номинално римокатолици 89%, протестанти 6%, остали 5%.
Влада: Савезна република
Језик у Мексику:
Шпанска контрола Мексика довела је до доминације шпанског, званичног језика. Чак 100 индијанских језика се још увек говори у Мексику, али ниједан алтернативни језик не преовладава. Осамдесет посто оних Мексиканаца који говоре аутохтони језик такође говори шпански. Најважнији индијански језик је нахуатл. То је примарни језик више од милион Мексиканаца и говори га скоро једна четвртина свих Индијанаца у земљи. Следи Маја, коју користи 14 одсто Индијанаца.
Мексичко друштво и култура
Мексичке породичне вредности:
Породица је у средишту друштвене структуре.
Изван великих космополитских градова, породице су углавном велике.
Проширена породица је важна као и нуклеарна породица јер пружа осећај стабилности.
Мексиканци сматрају својом дужношћу и одговорношћу да помогну члановима породице. На пример, они ће помоћи у проналажењу посла или финансирању куће или друге велике куповине.
Већина мексичких породица су изузетно традиционалне, са оцем као главом, ауторитетом и доносиоцем одлука.
Мајке су веома поштоване, али се њихова улога може сматрати споредном у односу на улогу њиховог мужа.
Хијерархијско друштво:
Мексичко друштво и бизнис су високо стратификовани и вертикално структурисани.
Мексиканци истичу хијерархијске односе.
Људи поштују ауторитет и траже од оних изнад њих за смернице и доношење одлука.
Ранг је важан, а према онима изнад вас у рангу увек се мора поступати с поштовањем. То чини важним да се зна која је особа надлежна и води ауторитарном приступу доношењу одлука и решавању проблема.
Мексиканци су веома свесни како се сваки појединац уклапа у сваку хијерархију - било да се ради о породици, пријатељима или послу.
Било би непоштовање прекинути ланац хијерархије.
Обичаји у Мексику
Сусретање:
Када се поздрављају у друштвеним ситуацијама, жене се тапшу по десној подлактици или рамену, уместо да се рукују
Мушкарци се рукују док некога добро не упознају, а тада прелазе на традиционалнији загрљај и шамарање по леђима.
Сачекајте док вас не позову пре него што употребите име Мексиканца
Етикета давања поклона
Ако сте позвани у кућу Мексиканца, понесите поклон попут цвећа или слаткиша.
Паковање поклона не прати никакав посебан протокол.
Не дајте невене јер симболизују смрт.
Немојте давати црвено цвеће јер има негативну конотацију.
Бело цвеће је добар поклон јер се сматра да подиже.
Поклони се одмах отварају.
Ако добијете поклон, отворите га и реагујте одушевљено.
Обичаји при јелу:
Ако сте позвани у дом Мексиканца у већини места касните 30 минута.
Долазак на време или раније сматра се неприкладним.
На великој забави можете се представити.
На мањем скупу домаћин обично води уводе.
Пазите на понашање за столом!
Увек држите руке видљиве када једете. Држите зглобове на ивици стола.
Када завршите са јелом, ставите нож и виљушку преко тањира са зупцима окренутим надоле и дршкама удесно.
Не седите док вас не позову и не кажу где да седнете.
Не почињите да једете док домаћица не почне.
Само мушкарци наздрављају.
Уљудно је оставити мало хране на тањиру после оброка.
Пословни бонтон и протокол у Мексику
Односи и комуникација:
Праве везе олакшавају пословни успех.
Оцениће вас особа која вас упозна, а променити овај први утисак је скоро немогуће.
Пошто је почетни састанак углавном са неким високог ранга, важно је да ваша делегација укључује руководиоце вишег нивоа.
Након почетног упознавања, виши руководилац можда неће присуствовати састанцима или бити видљив.
Ово указује да сада улазите у посао и да они више нису потребни за изглађивање увода.
Показивање веродостојности, искрености и интегритета кључни су за изградњу односа.
Очекујте да одговорите на питања о свом личном поријеклу, породици и животним интересима.
Пословни састанци:
Пословни састанци су обавезни и требало би да буду заказани најмање 2 недеље унапред. Поново потврдите термин недељу дана пре састанка.
Поново потврдите састанак када стигнете у Мексико и уверите се да секретар особе са којом ћете се састати зна како да вас контактира.
Важно је да дођете на време на састанке, иако ваши мексички пословни сарадници могу каснити и до 30 минута.
Немојте каснити иретирано ако се то догоди јер људи често касне са распоредом.
Састанци могу бити одложени уз мало претходног упозорења.
Први састанци су формални.
Нека је сав писани материјал доступан на енглеском и шпанском језику.
Агенде нису уобичајене. Ако се дају, не поштују се увек.
Пословни преговори:
Пошто су Мексиканци свесни статуса, увек би требало да имате некога у свом преговарачком тиму ко је извршни директор.
Ако не говорите шпански, унајмите преводиоца.
Биће потребно неколико састанака да се постигне договор.
Састанци лицем у лице су пожељнији од телефона, писама или е-поште.
Преговори и одлуке трају дуго. Мораш бити стрпљив.
Рокови се сматрају флексибилним и флуидним, слично као и само време.
Преговори ће укључивати доста цењкања. Немојте прво давати најбољу понуду.
Немојте укључивати адвоката у свој преговарачки тим.
Пословна одећа:
Обуците се као у Европи.
Мушкарци треба да носе конзервативна одела тамних боја.
Жене треба да носе пословна одела или конзервативне хаљине.
Визит карте:
Визит карте се размењују током упознавања са свима на састанку.
Препоручљиво је да једна страна ваше визит карте буде на шпанском.
Визит карте треба да садрже и ваше професионалне и образовне квалификације.
Представите своју визит карту са шпанском страном окренутом ка примаоцу.
Идентификација:
Реч "Мексико" потиче из Мексика (изговара се "Ме-схее-ка"), назив за староседелачку групу која се населила у централном Мексику почетком четрнаестог века и најпознатија је као Астеци. У мањем обиму, мексичку нацију традиционално карактеришу јаки покрајински и локални културни идентитети.
Локација и географија:
Мексико се налази у Северној Америци, иако се у културном смислу ближе идентификује са земљама Централне и Јужне Америке. Граничи се са Сједињеним Државама на северу, Гватемалом и Белизеом на југу, Тихим океаном на западу и Мексичким заливом на истоку. Национална територија има скоро два милиона квадратних километара.
Симболизам:
Најважнија икона мексичке националне културе је Богородица од Гвадалупе, која илуструје продоран утицај римокатолицизма у националној култури. На њу се гледа као на "мајку" свих Мексиканаца.
Урбанизам и архитектура:
Мексички градови су изграђени од централног трга (зоцало) ка споља. Главна црква и општинска или државна палата се увек налазе на зоцало-у, који је центар колонијалне шаховнице на улицама. Мексичка архитектура је била под великим утицајем шпанске и француске традиције.
Куће Мексиканаца су окренуте ка унутра, према тераси. Предње стране им се састоје од омалтерисаних зидова и прозора са решеткама.
  Храна у свакодневном животу:
Мексико поседује опсежну и софистицирану кулинарску културу, са великим избором регионалних јела. Три производа чине срце већине мексичких јела: кукуруз, љуте паприке (чили) и пасуљ. Кукуруз се конзумира у свим могућим облицима.
Мексиканци углавном доручкују кафу и/или воће пре него што оду на посао или у школу. Најважнији оброк у дану служи се између два и четири поподне (комида) и састоји се од три или четири јела: супа; пиринач или тестенина; месо или пилетина. Вечера се служи између осам и десет увече и састоји се углавном од слатких ролница, кафе и млека.
Основна Економија:
Мексико има економију слободног тржишта са мешавином модерне и традиционалне индустрије и пољопривреде, којом све више доминира приватни сектор.
Главна Индустриеја:
Главна произведена роба била су моторна возила, трајна потрошна роба, храна, пића, дуван, хемикалије, текстил и одећа.
Социјална заштита:
Држава обезбеђује социјалне услуге за већину Мексиканаца. У урбаним центрима, али не и у руралним срединама, здравствене установе су углавном добро опремљене.
Брак:
Мексиканци су слободни да бирају своје брачне партнере. Неформално, међутим, постоје правила која ограничавају изборе, најважније она која се односе на класу и етничку припадност. Људи се обично венчавају након периода формалног веридбе који може да траје неколико година.
Брига о деци:
О одојчади се углавном брине у родитељском дому. Неки се чувају у приватном вртићу од трећегд месеца живота. Са четири године деца су званично обавезна да иду у вртић две године. Мушке бебе су обучене у плаво, а женске у нежно розе.
Најважнија церемонија иницијације за девојчице се одржава када напуне петнаест година. Ова фиеста де куинце анос означава прелазак од девојке до сењорита.
Наслеђе:
Закони о наслеђивању не праве разлику између мушкараца и жена. Свако дете по закону има право на једнак део, али у пракси су мушки потомци често привилеговани. На селу се земља често дели само међу синовима.
Више образовање:
У Мексику се високо образовање сматра путем ка социоекономском напретку и благостању. На почетку универзитетских курсева, на универзитетима је било нешто више од 1,5 милиона студената, од чега 811.000 мушкараца и 704.000 жена. Половина студената је студирала друштвене и административне науке, а трећина је била инжењерство и технологија.
Обичаји:
Уопштено говорећи, Мексиканци се рукују када се сретну или у случају сусрета две жене или сусрета мушкарца и жене, једном се љубе у образ. У случају блиских пријатеља иу посебним приликама, као што је дочек Нове године, Мексиканци и жене се грле.
Здравствена заштита:
Мексички здравствени систем оштро је подељен између јавних и приватних установа, од којих су ове друге доступне само добростојећим. Огромна већина становништва зависи од владе.






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"