детаљ слике: КРК Арт дизајн

НЕПРЕВАЗИЂЕНИ И ПОТКРАДАНИ ГЕНИЈЕ

НИКОЛА ТЕСЛА

Др СИМО ЈЕЛАЧА

(Многима је поставио научне основе, неки су га и поткрадали,

Већина их је награђено Нобеловим наградама, а само је он изостављен)

Никола Тесла, имигрант у Америци, постао је познат као проналазач, иноватор, 1886 године, и за њега се убрзо прочуло у целом свету. Један од најзначајнијих, и међу првим проналасцима, је његов полифазни систем наизменичне струје (АС). Већ следеће, 1887 године, Тесла је имао регистрованих 43 патента. Његов послодавац, Едисон (Thomas Alva Edison), видећи ко је Тесла, понудио му је 50.000 долара за решење задатка за који он лично није имао сопствену визију, а када га је Тесла успешно решио и показао, Едисон се само задовољно насмејао рекавши му: ‘’Зар не знаш да је то била само америчка шала’’. Увређен америчком преваром, Тесла га је моментално напустио.

На срећу, Тесли се указао Џорџ Вестингхаус (George Westinghouse), који му је откупио патенте и отпочео производњу датих уређаја.

Теслин пут, као имигранта, био је трновит као и многих других. Међу истакнутим научницима, на путу му се супроставио Лорд Келвин (Lord Kelvin), тада познати енглески научник, кога су номиновали за шефа интернационалне комисије за изградњу хидроцентрале на Нијагариним водопадима. И Келвин је дао предност директним Едисоновим струјама (DC). Ипак, на сву срећу, победио је Џорџ Вестингхаус и изграђена је Теслина хидроцентрала. Остварио се Теслин сан из детињства. Доћи ће време када се Тесла одужио Вестингхаусу, иако на своју материјалну штету. Када је Вестингхаус запао у финансијске тешкоће Тесла је пред њим исцепао њихов уговор који му је гарантовао неслућено богаство. Тиме је Вестингхаусу показао вредност словенске, православне, душе, за кога је пријатељство значило више од богаства. Вестингхауса је подржао и професор Колумбиа Универзитета Др Антони (Anthony). дао је предност Теслином обртном магнетном пољу, у поређењу са проналаском италијанског професора Галилеа Ферарис (Galileo Ferraris).

Када је пронашао вакумску цев, Тесла је о истој одржао веома успешно предавање у Амерчком Удружењу Електроинжењера. Том приликом, Тесла, истина, није нагласио да се ради о проналску Циклотрона, приказао је то као Разбијач атома. Говорио је о Космичким зрацима и X-зрацима, а још тада није истакао да се ради и о Електронском микроскопу. А присутни Рентген (Roentgen) схватио је о чему се ради и пожурио је да исто пријави као свој проналазак X-зрака, за чега ће ускоро добити Нобелову награду. Од X-зрака окористио се и Михајло Пупин. Он је регистровао секундарно X-зрачењеза за брзо снимање у области ретгенологије. Један од Теслиних следећих изума био је безжични пренос енргије, безжична лампа, коју је он пренашао по просторији за које време је лампа светлела. Тесла је ту лампу демонстрирао на Светској изложби у Чикагу 1893 године. Том приликом причао је посетиоцима и о слободној безграничној енегији у васиони и о могућностима њене примене, са безжичним преносом на огромне раздаљине. А, ето, ми смо сада сведоци да се о тој енергији интензвно врше истраживања и прича у целом свету. Тесла је још тада тврдио да нам Сунце шаље ситне честице, огромних брзина и енергије (Космичке зраке), које треба користити. Пет година након Теслиног открића космичких зрака, француски физичар Хенри Бекерел (Henri Becquerel) открио је, за њега мистериозне зраке, које емитује уранијум. Марија и Пјер Кири (Marie & Pierre Curie) потврдили су да се ради о открићу радиума. А Тесла је тада тврдио да бомбардовањем са космичким зрацима да саб-атомске честице могу учинити друге материје радиоакривним, што су коначно потврдили кћерка Марије Кири Ирена Кири и њен супруг Фредерик Џолиот (Irene Curie & Frederic Joliot) 1934 године.

Тридесет година касније Роберт Миликен (Robert Millikan) открио је космичке зраке, као фотоне, а не наелектрисане честице. Након тога потврђено је да су космички зраци брзе материјалне честице, као што их је Тесла описао.

Владимир Зворкин (Vladimir Zworykin) је 1939 године награђен за развој електронског микроскопа, а Теслин опис ефекта његове лампе при високом вакуму одговарао је могућностима увеличавања у микроскопским размерама, што је постигнуто електронским микроскопом. Енглески научник Флеминг (J.A. Fleming) честитао је Тесли, тврдећи да му нико не може оспорити огромне успехе. Тих година Тесла је веома много радио у области електронике, а сам електрон , као део атома, открио је Британски физичар Џозеф Томпсон (Josef Thompson) 1897 године.

Фарадеј (Faraday) је 1831 године доказао могућност претварања механичке енергије у електро-енергију, што је инспирисало Теслу да истражује високо фреквентне струје, које се могу произвести механички. Џемс Кларк Максвел (James Clerk Maxwell) је 1873 године открио постојање широког дијапазона електро-магнетних вибрација у видљивој светлости. Ту теорију тестирао је немачки физичар Професор Хајнрих Херц (Heinrich Hertz) 1888 године. Херцов инструмент није био функционалан, па је Тесла предложио веома супериорно решење са фреквенцијом од 33.000 циклуса у секунди. Овај уређај и данас је у употреби.

Ето видите, Тесла је у више научних поља истраживања поставио исправне научне основе, које су други такође истраживали, неки поткрадали, а неки модификовали, и сви су они подобијали Нобелове награде, док је њихов истински проналазач остао ‘’Кратких рукава’’. Тај свет, коме је Тесла дарова многе своје изуме и самога себе у много чему га је игнорисао. А најзначајнији међу тима су Рентген и Маркони (Guglielmo Marconi). Обојица су присустовали Теслиним предавањима у Америчком Удружењу Електроинжењера, на којима је Тесла излагао своје проналаске. Рентген је убрзо X-зраке пријавио као свој проналазак и за исто добио Нобелову награду. А тек Маркони, он је формално покрао Теслине проналаске за Радио, пријавио их са закашњењм од преко четири године, након што је Теслин патент већ био признат, и за исто добио Нобелову награду. По каквом основу, то само Американци знају. Тесла је свој проналазак пријавио по патентним бројевима 645.576 и 649.621 још 2 Септембра 1897 године и добио признање за проналазак 20 Марта 1900 године. Маркони је свој патент пријавио 1904 године, који је одбијен, у корист Тесле. Врховни суд Сједињених Америчких Држава издао је решење бр. 6.369 21 Јуна 1943 године, којим је потврђено Теслино првенстви проналаска радиа, али, на жалост, Тесла је већ пре тога преминуо. Након што је Маркони послао поруку преко Атлантика, Тесла је изјавио да је Маркони користио његових 17 патената. Додао је; ‘’Није ми жао што користе моје, жао ми је да немају своје’’.

Колико су Тесли оспоравали његов рад, докази су да су му два пута палили његове лабораторије, и два пута га номиновали за Нобелову награду, али оба пута је доделили другима. Писани документи показују да је Тесли признато око 800 патената, а Едисону око 900, чиме Едисона проглашавају победником. Али ти исти документи, ретко који, тврди да је Едисон, као фабрикант, послодавац, претежно запошљавао инжењере иноваторе, које је условљавао да сваки патент пријављен из његове фабрике мора поред аутора носити и Едисоново име. Тако је Едисон постао власник не само својих патената, већ и свих патената својих сарадника.

Последњих година живота, када је Теслино здравље оронуло, доста својих изума он није нити јавно публиковао, нити их је прописно записао. Према томе остали су непотпуно доречени. А тек колики је број докумената који су мистериозно заплењени непосредно после његове смрти и дан данас се тајно изучавају у скривеним лабораторијама.

И, коначно, можемо свему додати чињенице да су последњих година створени бројни нови уређаји, који сви базирају на Теслиним основама, и да су бројне Нобелове награде додељене многим новим истраживачима широм света. И обистиниће се она Теслина изрека, након што му је ускраћена Нобелова награда за коју је био номинован, да ће његови изуми донети свету више користи него хиљаде Нобелових баграда.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: