 | Драгослав Бато Бабић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ЧЕКАМ ТЕ
НА ВРХУ ПЛАНИНЕ
Чекам те
На ивици краљевства
У снежној олуји
Губим трагове
Ветар ми искидао
Сву жицу око имања
А стадо ми
По планини лута
Чекам те
На вратима стао
У снове
Тотално прешао
Убијам стварност
Личи на одсањане сузе
И копиту на образу
Чекам те
Годишња доба
Муњевито се смењују
Људи низ велику
Падину нестају
На клупама
Не седи нико
У шумарку сам оставио
Букет петровца
Чекам те
Ко да те више
Видети нећу
Застао на свим
Улазима
Страх ме је да сазнам
Којом улицом долазиш
ЕНА
Случајно почињем
Са бојом вишања
Сећам се Ена
Слика са шеширом
У позадини
Непрегледна пучина
Кад ти је метеор
Упао у око
И никад га нисмо нашли
Из великих
Раскошних букета
Излећу најмање птице
Знала си Ена
Да она река не постоји
И да сам те украо
Из бајке
Знала си све о мени
И не знам
Што си понекад била зла
ЕМИЛИЈА
Али овај амбис је
Другачији од других
Врати ми
Бар једно јутро
Емилија
Одшкрини прозор
Држи се чврсто
Док са дна на скочим
О драга
Не могу
Да нађем пут
Шта ти то људи
Причају
Не нагињи се
Овај амбис је
Другачији од других
ЗАЛУД АНА
На чудесно лице
Наслоних немир и хлад
Цвет у кљуну
Птице из кавеза
Блиставе лиске
Окитих тмином
Пружих руке
Да дохватим
Погледа крај
Наслоних лице
На сатрули храст
Изрезбарен залазак
Шкрипе кочије
Тече река
Њеним венама
Залуд Ана
Караване пратиш
Нестаће ускоро
И задњи дах
И крила у рукама
Узалуд Ана
Чекаш знак
На чудесној страни
Узалуд чекаш
Та сенка је лаж
РЕТРОСПЕКТИВА
ЈЕДНОГ СУМРАКА
Сумрак је
И време је
Да нахраним птицу
Она ме сигурно чека
На каменом зиду
Сложена дрва
Ветар са планине
Све хладнији дува
Оградио сам башту
Са великим стенама
Из шуме извукао
Сву тишину
И спаковао
Мирисе са ливада
Излазим да се ваздуха
Што више надишем
Правим зидину
Од старих албума
У темељима
Кријем сузе радоснице
За будуће снове
Кад ми ноћ
Надвлада дан
Градим зидину
И качим звезде
На њу
Сунце ми се
Измигољило
И низ падину
Се котрља
Ноћ сам
Почео бојити
Са свежим јутрима
И стићи ћу на време
