детаљ слике: КРК Арт дизајн

Слажи, ако смијеш

Зовем се Никола и главни сам лик ове божићне приче.

У бакину стану живимо: отац, мајка, моја млађа сестра Ника и ја.

Уз чланове моје обитељи, важну улогу у причи има велико огледало из нашега предсобља. По уласку у стан, мора се проћи покрај њега.

Управо оно крије веееелику чаролију.

Моји родитељи, бака, дјед, сусједи и сви који ме познају, зову ме – Добри Никола. Вјеројатно што добро учим, поспремам своју собу и помажем мајци и оцу.

Старији сусједи ме воле јер им често узмем врећице из руку и однесем до њихова стана. У школи помажем свима којима је помоћ потребна. Али, морам признати како су моји родитељи ипак најзаслужнији што сам израстао у добра, одгојена и пристојна дјечака.

Како бих им се одужио, управо овога Божића одлучио сам им помоћи у одгоју сестре Нике. Свакако су тата и мама презаузети обвезама на послу.

На сам дан Божића, када смо завршили с кићењем јелке, изнио сам им своју замисао. Мама и тата били су изненађени, али су одлучили подржати ме.

Мислили су:

–Нека проба. Нека види колико је то одговоран задатак.

И сестра је била присутна, али није била одушевљена мојом идејом. Био јој је повријеђен понос.

–Зашто баш он? – питала се.

Сутрадан сам се први пут уплашио важности улоге које сам се прихватио. Онако забринута израза лица, опазило ме огледало из предсобља.

– Ја ћу ти помоћи – рече огледало.

Затечен, упитао сам га:

– А како?

– Ево како… Најважније је да твоја сестра научи увијек говорити истину – рече огледало.

– Када дође кући, нека стане испред мене. Ти је упитај што год желиш. Ако слаже, њезин ће се лик у огледалу искривити. Идућег Божића сазнат ћемо – јесмо ли успјели преодгојити Нику у добру дјевојчицу. Надам се да хоћемо.

Све се одвијало према плану. Ника ме једном, по повратку из школе, покушала слагати. Када је угледала своје искривљено лице у огледалу, сјетила се приче о чаробном огледалу коју сам јој давно испричао.

–Аууууу! – повика Ника, престрашивши се свога лика у огледалу. Чак је једном, признала ми је, сањала њој толико мрско огледало. На њему је, сјећа се, писало:

Слажи, ако смијеш!

Сестра Ника, брат Никола и чаробно огледало тако су се годину дана играли мачке и миша. Кад год је Ника дошла кући, помислила је:

–Сада ће онај мој досадни брат хтјети да станем пред огледало…

Тако је и било, све до идућег Божића.

На сам дан Божића, када смо довршили кићење стана, својој сам сестри на чаробном огледалу написао:

–Доброј Ники, сретан Божић!

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: