детаљ слике: КРК Арт дизајн

ЈОРГОВАН

Плави, бели ил' црвени, свеједно је. Важно је да лепо мирише. Оно кадгода, свуда га је било. По шоровима и авлијама, по баштицама и момачким шеширима, а данас га има још само у шпиц-наметима и на гробљу.

На гробу деда Лазара Панића, баш чело главе, изник'о је велики бели јоргован. Како когод поред њега прође тако се и прекрсти:

- Сачувај боже...

Шта је тако страшно у тако лепом јорговану са' ћете чути.

Деда Лазар је рано удовцем ост'о и никад се више није ни женио. Прво он није 'тео, па после нису њега 'теле, ал' живот ти је чудо. У његов шор, ономад, доселила се млада удовица, Босанка. Ћаћа је њен закарт'о, па да л' је лепша, да л' је једрија... К'о јабука петровача. Како овај поред ње прође, тако нешто кроз њега проструји, боже ме 'прости, к'о да је голишав у коприве лег'о. Није згодно, ал' није то ни једини проблем. Постоје ту још три озбиљнија проблема.

Први је тај што он има више година удовичког стажа, него она живота. Кад паметно размислиш, није то у реду, али има ту и једно паметније размишљање. Кад он буде им'о сто година, она ће имати шездесет, па неће се тол'ко ни приметити.

Други је 'лебац. Како ће поред ње проћи ако не иде по 'лебац. А како ће ићи по 'лебац, кад њему једна векна по пет дана траје. Трајала је. Не може он тол'ко чекати, па кол'ко данас поједе, по'јо је, а оно што оста­ не, у помиње убаци. Најела се крмача фришкоr 'леба, да је бог види.

Трећи проблем је најзагуљенији и тешко да га може решити.

- Добро ј'тро, млада! Јеси л' уранила?

Љубазно се он њојзи ономад јавља, а ова само ћути. Једноставно и не примећује га. Није ни он приметио да се јоргован у баштици расцвет'о. А расцвет'о се, овај, к'о никад. Што га више гледи, све се више жалости, па на послетку, убраће један стручак, да га на Светог Николу задене.

Тако је покојна Ката сваког пролећа радила. Онај други, нити је он убр'о, нити га је за шешир заден'о. Ђавоља посла, ал' ако ћемо право, он је швалерацију и измислио.

- Ајме, ђеде, алај ти је лијеп јоргован. - Утолико га ова приметила.

- Почекај да га зеру помиришем. Мирише ова јоргован, а он мирише њу.

- Ђе си га убр'о?

- Код мене у авлији. Дођи па набери, кол'ко 'оћеш.

Набрала ова једаред, набрала и други пут, а трећи пут неће више ни брати. Преселиће се код њега, ал' под условом да се региструју, да зна жена на чему је.

- Да ли Ви, Лазаре Панићу, прихватате овде присутну Анђелију Милић за своју венчану супругу?

Тијо матичар дивани, а деда Лазар је тврд на ушима, па тешко да ће га штогод разумети.

- Пита те човек 'оћеш узети Анђу за жену - ту је кум Панта, да помогне.

- 'Оћу брате! Па је л' ти не би?

Неће њима матичар све брачне дужности ни читати, а за ону најважнију чека се помрчина. Зарана је млада пун веш лонац на шпорет ставила, па сад зове младожењу, да га са шпорета скину.

- Мореш ли?

Море.

Море и она сама 'аљину и комбинезон скинути, ал' код брусхалтера, нешто запело.

- Откопчај га, јеба' га Кинез, што га тако килавог здјел' о!

Откопч'о би овај, да откопчати уме и да му се руке тако гадно не тресу. К'о да их је на врашалицу ставио. Кад се млада онако голишава окренула, биће ту и рингишпила. Цела му се куј'на три пута око главе окренула.

-Пипни болан, слободно. Шта се бојиш? Е јебеш му матер! Да је у струју пипн'о, можда би и преживио, ал' ово неће. Један шлог, па други, па увен'о пре јоргована

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: