ШТО КАЖЕ МАЛИ САВА

Каже мали Сава,

oво је стварно страва,

све девојчице су страшне

носе косу без машне.

Расчупане тако иду улицама

галаме и псују к’о момци,

са рукама у џеповима

изгледају ко бродоломци.

Тако бих волео да буду мале даме,

да улицом не шетају саме,

да не говоре ружне речи

да ме њихов осмех лечи.

Шутирају лопту ногом

нек иду с милим Богом,

не знам шта је то са њима

која их избаци плима.

Мени је причала мама

да девојчица треба да буде дама,

да носи сукњу и ципеле са петом,

а оне данас седе за интернетом.

Морам размислити добро

да ли се заљубити смијем,

да ли ћу због избора свог

горке сузе да лијем.

ОПАСНИ РОЛЕРИ

Гледам малу Миру

што ролере вози,

прави јако важна

стој на једној нози.

На клупи у парку

Миша, Марко, Жаре,

Мира их кришом гледа

они као не маре.

Врти се око клупе

све брже и брже се креће,

ветар јој мрси косу,

на лицу осмех среће.

Одједном се испружи Мира

колико је дуга и широка,

од стида због неспретности

искочи суза из ока.

Није битан пад

ни колена разбијена,

како да их погледа у очи

размишља главица њена.

Дечаци се несташно смеше

Миру у срцу стеже,

кренуше према њој

а сузе беже ли беже.

КРСТО И РИСТО

Зовем се Крсто...

кажу да сам добио брата,

да има исто лице...

па то сам ја у огледалу

какве су незналице.

Нека погледају боље

он се понаша исто,

кад плачем ја

плаче и он,

само се зове Ристо.

Стално се будим,

поново се чудим,

да ли сам то ја

два пута...

видим да ни мами није јасно

стално је забринута.

Када бих говорити знао

да је питам ко јој га је дао.

Долази тата на врата

носи мога клона,

овде неко није у праву

питам се ја или она.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: