детаљ слике: КРК Арт дизајн

Сања Лукић, добитница награде Растко Петровић за књигу поезије "У мору зрно" 2023. 

Сама награда мач са две оштрице, једна страна обавезује да све што се буде стварало у будућности мора бити боље а друга страна мотивише да се не смије стати на овом путу стварања. - Сања Лукић

Сања Лукић рођена је у Приједору 1977 године у Приједору у Босни и Херцеговини. Завршила је Правни факултет општи смијер у Бањој Луци гдје је и магистрирала. На Колеџу у Лондону је завршила менаџмент у продаји а на Колеџу у Енглеској рад са дјецом у образовном систему Велике Британије. Радила је на рехабилитацији малољетних делинквената, као предавач у више основних школа и менаџер у Интернационалним компанијама у Великој Британији. Сања је данас менаџер у ланцу апотека и сарадник Националног Здравственог Система Велике Британије. Објавила је збирке пјесама: Између среће и очаја (2002), На обронцима сјећања ( 2003), Сан Анђела ( 2013), Тајна бисера ( 2022), У мору зрно ( 2023).Коаутор је књиге Мостови (2004).

Пише и прозу која је објављења у Књижевној радионицу Кордун, у Алми и другим гласилима. Заступљена је у више антологија поезије, зборницима како у земљи тако у иностранству. Пјесме су јој превођене на: италијански, енглески, турски, њемчки, азербејџански, шпански. Живи у Лондону. Мајка је Теодоре Јефимије.

Књижевна радионица Кордун, Неда Гаврић, Бања Лука - Лондон, 22.12.2023.

Добитница сте награде Растко Петровић, Mатице исељеника и Срба у региону, за ову годину. У питању је награда за књигу поезије “У мору зрно”. Kолико су значајне награде, попут ове, у којој Матица прати рад наших књижевника у расијању?

Награда Растко Петровић за најбољу књигу поезије у 2023. години У мору Зрно је сигурно једна од најзначајнијих награда коју може да добије један писац. Растко Петровић поред тога што је био дипломата био је и пјесник, романсијер, приповједач, есејиста, сликар, ликовни критичар. Растко Петровић је био умјетник који је задужио српску књижевност не само у земљи у којој је рођен него и у свијету помјерајући  границе отварајући неке нове хоризонте како у књижевности тако и у дипломатији. Упознавајући друге културе, језике, обичаје схватила сам љепоту разлике али и богатство уникатности сваког језика и писма па тако и Српског језика и ћирилице. Моја поезија је преведена на седам језика али је идентитет мог стварања на Српском језику и ћирилици јер је то фундамент на ком је изграђен народ ком припадам а ћирилица као писмо лична карта тог идентитета.

Издавач збирке пјесама У мору Зрно је Удружење књижевника Србије, активан сам члан и Удружења књижевника Републике Српске као и Књижевне радионице Кордун, за сваког умјетника који живи и ствара ван граница свог матерњег језика веза са матицом мора бити нераскидива карика у ланцу. Одушевљена великим Лондоном одлучила сам да у њему живим и стварам, али у прилагођавању на једно потпуно ново говорно подручје, један нови начин живота, нову културу нисам изгубила свој идентитет и мислим да ме је то издвојило од многих други који се баве истом или сличном врстом посла. Сама награда мач са две оштрице, једна страна обавезује да све што се буде стварало у будућности мора бити боље а друга страна мотивише да се не смије стати на овом путу стварања.

Награда вам је додељена у оквиру Књижевне манифестације "У част Београдског читача и српске књижевности" почетком децембра ове године. Реците нам нешто више о тој манифестацији и самом догађају?

Матица исељеника и Срба у регион из Београда и Књижевна радионица Кордун из Вест Честера у Пенсилванији организовали су Другу књижевну манифестацију “У част Београдског читача и Српске књижевности, на Флориди у граду Каселбери, испред скулптуре Београдски читач. Манифестација је покренута 2022. године на иницијативу ових организација да би окупиле ствараоце уметничке писане речи, који говоре и пишу на српском језику, а живе далеко од своје матице. Указана ми је част да будем позвана и радо сам се одазвала позиву, не очекујући да ћу том приликом добити ову престижну награду. Наиме у оквиру манифестације предсједник Матице исељеника Миодраг Јакшић саопштио је ко су добитници награде за 2023. годину. На моје просто одушевљење, нисам могла да вјерујем, када сам чула да је прочитано моје име и наслов моје књиге пјесма У мору зрно, и да ћу за тај рад пrимити тако вредну награду. Осетила сам велику радост и истовремено помислила на исто тако велику одговорност. Желим овим путем да се захвалим Матици исељеника и Срба у региону као и стручном жирију на указаном повјерењу. Осталим лауреатима најискреније честитке и жеље за срећу и још више успјеха у даљњем раду. Част ми је што сам постала дио тако дивне манифестације и лауреат награде Растко Петровић: Хвала Матицо!

На који начин  бисте описали свој пут од студирања права до писања поезије и прича?

“Има једна тајна веза “ две супротности су се сјединиле у једној Сањи, друштвене науке са једне стране и снага емоције, крхка осјећања уплетена у писање са друге стране. Магистрирала сам право у праву сам завољела ту несавитљивост правних прописа чак и кад су биле тзв.правне празнине у  питању. Док су ми поезија, проза, новинарство дозвољавали креативност коју би бојила емоцијама. Поред најразличитијих теорија о поезији остаје једно да су прича и пјесма о љубави непресушан и непрекидан  извор инспирације умјетницима. Моја афирмација у праву и поезији се није десила преко ноћи и једна и друга област захтијевају потпуну посвећеност, рад у континуитету и спремност на одрицање. А то се не може уколико то што радите не волите. Књижевна радионица Кордун је један циклус мојих пјесама назвала “Изнад сјаја небеса” нека то остане назив за пређен пут од студирања права до писања поезије.

Kада говоримо о стилу писања, о ком стилу је ријеч и које су карактеристике Ваших пјесама и прича?

У књижевности постоје различити стилови писања језик се остварује у различитим околностима са различитом намјеном. Тако да ће у поезији сигурно доћи до изражаја  књижевноумјетнички – пјеснички стил  а у прози приповједачки. Раслојавање се врши према намјени поруке, шта је то што сам хтјела да пренесем читаоцу. Нису ријетке ситуације кад примјеним комбиновани стил јер не треба заборавити и ту пјесничку слободу уоквирену у пјесничку душу.

На који начин је мајчинство утицало на Ваше писање? Једну од збирки пјесама посветили сте управо својој кћерки и супругу?

Збирку поезије “Сан Анђела” сам посветила Теодори Јефимији. Теодора је употпунила мој живот, обојила га радошћу, показала ми дубину љубави, показала ми колико сам јака и колико сам слаба. Није имала утицаја на моје стварање али је вриједно радила на илустрацијама у књизи за коју сам добила награду Растко Петровиц. У здравој породици, функционаланалној  породици, гд‌је су разумјевање, поштовање на темељу љубави срећа је круна. У таквој породици сам и одрасла моја мајка Бранка и отац Милојица су ми били узор у свему. Улугу родитеља, оног светог осјећања кад кажем “ идем кући” а код те моје куће на крају села не само да ме чекају мама и тата, бака и д‌једа моје Теодоре, чекају ме и моја два најбоља пријатеља. Такав осјећај сигурности ја градим у својој породици. 

Kако сте се нашли у Лондону?  Какво је Ваше искуство што се тиче живота и рада у овом граду?

Има ту мало судбине, Сања је сањала Бања Луку. Још се сјећам алеја липа, жубора Врбаса и те прве шољице каве у буђењу јутра али је живот имао свој план. Лондон ме је освојио јако брзо једноставношћу, начином и брзином живота. У држави као што је Велика Британија границе су тамо гд‌је желимо да станемо. Имала сам тај такмичарски изазов да тестирам саму себе у једној здравој конкуренцији гд‌је способност,знање и преданост послу не могу остати незапажени.

Колико си наши људи интегрисани у друштво, Велике Британије што се тиче?

Чињеница да је након Другог свјетског рата Велика Британија постала престоница српске политичке емиграције говори о томе колико пуно наших људи живи и ради у Великој Британији. На овој широкој лепези ће те наћи и економисте, књижевнике, професоре, историчаре, адвокате, музичаре, фудбалере. Тако да смо активни дио друштва итегрисани у заједницама у којима живимо.

Често објављујете своје радове у британским часописима. Kоје врсте прича или интервјуа волите да пишете?

Зависи од више фактора да ли ја радим интервју или интервјуишу мене, шта је тема приче и за који часопис се пише. Ако могу да бирам то би била љубавна поезија оно по чему сам препознатљива.

Ваш рад је препознат и објављен у штампаним и електронским часописима широм Европе. Kако сте успели да проширите своју читалачку публику.

Не само у Европи ту су и Азијске земље као и Амерички континент. Не треба умјетник да размишља о границама кад ствара своје д‌јело. Као што свака роба нађе свог купца тако и свака књига пронађе душу која ће да је чита.Сматрам да писци немају конкуренцију између себе, нико од нас није написао двије исте пјесме, још нисам срела два аутора да су написали исту књигу. Ту је та предност у нашем увезивању у том свијету који називамо књижевност у ком је его остао са друге стране врата кад смо одлучили да оно што пишемо подијелимо са публиком.

Kако усклађујете своју професионалну каријеру са својим креативним радом?

Посао лидера, менаџера у компанији, захтијева не само посвећеност него и одговорност. У мом случају то је одговорност према пацијентима, пословним сарадницима и колегма ако томе додоамо  састанке и путовања са правом ће те стећи утисак да радим и до осамнаест сати дневно. Остатак дана или ноћи је резервисан за писање.

Млади све више користе услуге вештачке интелигенције, какав је Ваш став о томе?

Циљ вјештачке интелигенције јесте развијање програма који би омогућио рачунарима да се понашају на начин који би се могао окарактерисати интелигентним. Свакако да има предности и мана и то треба искористити да замјене рад човјека гд‌је је год то могуће.С друге стране готово сам сигурна да вјештачка интелигенција неће моћи да пренесе емоцију, осјећања не треба заборавити да је човјек stvorio software.

Планирате ли објавити нове збирке песама или прича у будућности? Можете ли нам открити нешто о својим новим пројектима?

Само вријеме може дати одговор на ово питање. Онај ко нам је дао ноћ није се обавезао да ће нам дати дан и онај ко нам је дао дан није се обавезао да ће нам дати ноћ. У књижевној радионици Кордун се непрекидно ствара, видјећемо шта ће то стварање изњедрити.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: