 | Јулија Марјановић Јовичић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
КОЛИКО НАМ МАЛО ТРЕБА
Зрно соли из бескрајног мора
Капи росе са зелених гора
Маслачак што ветар распири
Тишина што душу нам смири.
Цвркут птице у рану зору
Спокојан сан за сваку бору
Радост детета што весело расте
Слободна крила пролећне ласте!
Осмех што краси лепа уста
Сунце кад умива поља пуста
Један позив злата вредан
Глас омиљен, снен и чедан.
И само љубав у сваком кутку
Мале тајне у сићушном завијутку
Нежни, топли додир у мраку
Сјај звезде у сваком краку!
Треба нам жеља, машта и страст
Утешна реч уз кафу у сласт
Сочни пољубац, загрљај неба
Толико свега...а мало нам треба!
НЕДОСТАЈЕШ...
Недостајеш као киша цвећу
Да својим духом заувек нас бодриш
Недостајеш за ону искрену срећу
Као када се изненада поново родиш!
Нема дана да ниси са нама
И твоје речи што звоне као звона
У безброј тема и сећању што слама
Чега год да се ухватим и даље је болно!
СОКОВИ ЖИВОТА
Уз вино сам себе упознала
А крај вина и тебе заволела
Смех и љубав, срце дала
И устала и опет пала.
Кроз чашу ми поглед угледао
У руци ми жар препознао
На образу руменило засијало
На уснама укус осетио.
Једино си Ти ми спас
Invinoveritas
Жедна, капи твоје пијем
Омамљена, док шавове шијем.
И знам да све ће проћи
И лето и зима, дани и ноћи
Пуштам срце да лепрша
Боље потоп него суша!
Ту где је лепота
Насташе и сокови живота
Песма - поезија се лучи
И ако се душа мучи.
Истина засија
Уз вино нас опија
И трње нам вади
Док нове руже сади.
Окови нас стежу
Мисли плету мрежу
Сокови живота вежу
Да подстакну равнотежу!
