детаљ слике: КРК Арт дизајн

  ПАХУЉА МИЉА

Данас је једна пахуља Миља

кроз окно облака провирила збиља.

„Време је“, рече „да се креће,

и Свети Никола пакује вреће“.

А, доле, на Земљи чиста пометња,

канда још траје михољска шетња.

Размишља Миља сва у рими

још од детињства стих је мами.

Зато је њена бундица бела

скројена од гушчјих пера.

И мисију бира тешку

да свету спочита покоју грешку.

ПОГРЕШНА БАЈКА

Ове је зиме Пахуља Смешка

„на први поглед“ сусрела Снешка.

„О какав даса“, помисли Смешка,

„Канда ми се погледом смешка“.

И од радости, онако у лету,

направи омиљену пируету.

Од те лепоте Снешково срце

нетом побеже у ципелице.

„О, какав даса,

нема му спаса!“

Збуни се Смешка:

„Ова је ово бајка ипак грешка“.

У ИГРИ РЕЧИ

Подсмех је ружан,

јер је тужан,

од гнева лажан.

Под смехом скривен,

завишћу вођен,

подсмех је вапај озлојеђен. 

А где би био да је смео

једног „о“ да постане део?

Осмехом леп за живот цео.

Осмех је важан,

јер је брижан,

од љубави снажан.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: