детаљ слике: КРК Арт дизајн

Близаначки пламен

Изгубило је љето жар своје љепоте оног трена кад је његова рука испустила моју. Сипило је вријеме као пустињски пијесак у шаци која га грчевито стеже покушавајући да задржи и најмање зрно.  У сумрак, кад свици запале  фењере и на небу затрепере од страха, страсти, чежње све звијезде и надања. Као по наредби долазио је вјетар са планине да ми расплете косе и донесе мирис згаришта са Рахимовог огњишта.

Била је то најљепша кућа у Вароши са два гањка повезана дрвеним степеницама, на брежуљку изнад ријеке. У зору би је умивало сунце својим зрацима а ноћу би мјесец брусио њену сјенку. Кажу да је Карем довео неимаре са једног од својих путовања и да су више од пола године тесали дрво и спајали гањке. Најљепша је била у прољеће у сјени јоргованског плаветнила, док ју је из утробе рађала прва јутарња измаглица. Само је јутро знало како да вида ране на души које су се калемиле као грана на младо стабло. Попут нити у тканини успомене су биле у времену, стезале као омча на врату невином, као туп мач џелата на гркљану жртве.

-СаМоРа, погледај ко је дошао да те види.

Повијена ка земљи, са бијелим рупцем на глави стајала је Хаџера. У руци је држала онај мали смотуљак који јој је мати дала.

-Ово је твоје, само на твом врату имају љепоту.

У шаку ми стави Рахимове дукате, дрхти рука, стеже бол у грлу, не може се прогутати а ни проговорити. Остадоше сузе у очима, а те су најтеже, слијевају се низ душу која цвили попут планинског вјетра у крошњи јелки.

-Бисера, направи нам ону твоју халву док нас двије мало одморимо.

-Угријало данас, знаш СаМоРа кад човјек остари њему почне све да смета, врућина, киша, снијег, дан, ноћ. Није то због времена то је због осјећаја да је изгубио снагу да осјећа ту љепоту. Кад си млад видиш живот и љепоту у свему не размишљаш о пролазности те љепоте. Стави дукате око врата од данас они ће те чувати од сваког зла. У име ватре, ваздуха, земље и воде направила сам заштиту. Требаће ти времена да се опоравиш то је сад моја и Мустафина брига. Кад сам те први пут видјела била си без повоја, узела сам те у наручје и видјела испод твоје лијеве дојке тамни младеж. Зашто си изабрана ја то не знам тог дана сам схватила да морам бити у твојој близини. Пророчанство каже „Ако се роди дијете са тамним младежом испод лијеве дојке молите и Бога и Алаха да преживи.“

-Да преживим! Шта ја то треба да преживим?

-Љубав СаМоРа. Твоја судбинска љубав ће бити почетак твог краја.

-Зар нису све љубави такве?

-Нису, СаМоРа. Твоја судбинска љубав је твој близаначки пламен а такве љубави су ријетке.

Близаначки пламен, радознало гледам у Хаџеру.

-Да ли је то Рахим?

-Јесте, Рахим је твој близаначки пламен. То су двије душе настале једна од друге, ваш однос је као сијенка вашег тијела. Што је бол већа душе вам се осјећају више.  У неком прошлом животу сте се познавали, били сте заједно и сад сте се опет срели. Снага је у вашим осјећањима која су повезана, проткана најчистијим, али и најболнијим дрхтајима срца и душе. Једно пати друго плаче. То ти је и отац видио у Кур’ану, један вам је број и живи и мртви припадате једно другом.  

Нека језа ми пролази тијелом, попут бујичног потока слике прошлости се смјењују. Тонем ка дну и израњам са дна. Да ли је Рахим почетак мог краја или су то само вјеровања у пророчансво?

-Оно што мораш да знаш СаМоРа ти и Рахим сте једно, ваш близаначки пламен је запаљен и он се више не гаси. Ви сте огледало ваших душа, повезани сте анђеоским бројем, ваш број је седамдесетседам. Божија милост је велика СаМоРа. Рахим је жив, извукли су га испод запаљених греда, има опекотине по цијелом тијелу Мустафа га је одвезао у Вакуф неком хећиму за ког су чули и у Истамбулу.

-Кареем?

-Сахранили су га у Капетановића мезарју испод планине у прошлу недељу.

-Вас двије се распричале, -са пуном тепсијом халве ушетала се мати у собу.

Мирис упрженог брашна ширио се кроз кућу, заробљена у Хаџериним ријечима тражиила сам одговоре на сва питања која не изговорих. Скупих снагу ставих дукате око врата. Траг последњег Рахимовог загрљаја везујући у чвор једну душу и две судбине.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: