О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориВестиМедијиКолумнаКултура сећања


















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Поезија


БОЖАНСКА МУЗИКА

Марија Викторија Живановић
детаљ слике: КРК Арт дизајн
 

СРЕЋА

 
О срећо!
Расточива си.
Као слад од меда.
Мирис папрати.
Као пламен у тињању,
са тајних ломача и ватри.
Пар топлих рукавица
носим уз хладан скут.
О срећо, упокојена...
Умирем последњи пут.
Биле су прво боје.
Потом, гласови и пламен.
Смола је текла низ косе.
Намирени су вода и камен.
Хоће ли камен, ћутећи,
међ' послаганима, извучен,
да се врати на место?
О срећо!
Преотми круну своју
и опет дођи на престо!
Не дај патњи,
о срећо!
У тамну шкрињу је склони.
Склони и њену сенку,
која ђавоље прогони.
Булбул негде се чује.
Телом пролазе струје.
Бујични пљусак на обалама знанује.
О срећо!
Ти си одлука!
Има те, ко те снује.
Ко те дубоко у себи
и ни из чега чује.
О срећо!
Расточива си!
Умолитвљена...
Крхка, невина, чиста,
дрхтава, као сена.
Прозаичне, свилене пути.
Као жена.
Најдуже живиш, кажу,
ако о теби се ћути.
О срећо!
Склопи очи,
нек' само Бог те наслути...
 
 
 
 

ЈЕСЕН У СМЕДЕРЕВУ

 

У мом је крају родило грожђе.
Китњасти, сладни виногради...
Па се преливају у својим чокотима,
имаш осећај да у устима слади.
Зашто је Смедерево најлепше у јесен...
Када се сенка тврђаве најдубље види...
У лепом, плавом, дубоком Дунаву...
Кад се и Сунце зидина постиди.
Последње путовање то је било...
Летос...
У плавом таласу смо се топили.
Вратио си ме у родни град...
На мајчином гробу свеће окопнили.
Био си чудан, напет, плаховит.
Мучиле су те тајне, тајене од мене.
А ја сам, као и увек, чиста.
Волела искреним осетом жене.
Мирне савести, без покајања...
Без округлог, па на ћоше...
Док си прсте нечисте ломио.
Само ти си и био лоше.
У мом је граду родило грожђе.
Ја увек бирам оно црно.
Ал' нисам од онда више одлазила.
И нисам убрала ни једно зрно.
Осмисли живот фабулу радње.
А она није што и сиже...
Многе ће јесени у Смедерево долазити.
Само је ова дошла најближе...

 
 
 
 

ПОНОЋНА КЛАВИРСКА МУЗИКА

 

Пропиње се поноћ, као да сутрашњег
дана нема.
Послао си ми ноћас музику на клавиру.
Опасно добру за мене рањену...
Опасно убитачну на овом ђавољем пиру...
Од мог живота.
Кажеш:
„Нисам ништа хтио...
Само да подјелим ово са тобом.''
Ти не знаш...
Да си, управо, направио договоре
са Богом...
И не знаш из којих џепова извукао
из мене си причу...
Али знаш како боли када дамари дробе
Па строфу, као рефрен сричу.
Чудесно близу си, јуначе најлепших стихова.
Режеш ми сваки део по део тела.
Послао си ми клавирску музику...
Ноћ да прегурам...
А ја сам таман у понор да бацим се хтела...
...................
„Знам да пишеш и да си сама...
И ја сам између земље и облака сам.
Ја ову божанску музику, буквално,
физички осјећам...
И желим само теби да је дам...''






ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"