детаљ слике: КРК Арт дизајн

Два патуљка

Пошла су два...

Пунашка патуљка,

У правцу оближњег брежуљка

Уздишу,

Црвене се,

Журе

И, могли би да нам оду,

И нестану,

На неку тамо скривену страну,

Али, ако пљуснемо на њих воду ―

Пљус,

Пљас,

Пљес

„Мокри смо, урнебееееес!“

Крај приче ― Рушење!

Хитно на сушење…

Сан мале јелке

На пијаци једна јелка,

Рашчупане косе,

Остала је сама

Већ чистачи носе,

Картоне и смеће

И спушта се тама...

Кораци све бржи

По плочнику звоне,

И осећа мала јелка

У самоћи како тоне

Од јутрос се надала

Топлом, лепом дому,

Већ је себе видела

На празничном трону

Окићена сија, блиста,

Гирланде са грана висе

Хаљина јој сјајна, чиста

Испод трошне тезге,

Спава јелка мала

Без украса, и брошева од кристала

Сањала је своју шуму,

јоргане од плавог неба,

и јастуче испод главе,

Од зелене меке траве.

Долазак Деда Мраза

Кад ирваси крећу,

и преже их Деда,

читав дечји народ

с неспокојством гледа.

И само га једно,

из све снаге, брине,

да Дедин пртљаг

стигне из даљине...

Иза хитрих ногу остају пространства,

леденог, чаробног и бескрајног царства

Од чоколадица и украсних лоптица

повиле се јелкице

Иза кулиса

на поклонима машнице,

с'крили се под мирисне,

јелкине гранчице.

Жеља

     Ево, већ неко време хода, кукајући, док вуче ножице и изврће стопала, чијим се предњим делом спотиче о асфалт, на ивици плача, дечачић са својом баком, тик испред мене, у градској гужви, која не јењава у предпразничним данима ― пуним ишчекивања и усхићења.

― Донеће, донеће ― потврђује бака―али мораш бити добар.

―Добар сам, само желим да му јавим да пожури. Потребне су ми те играчке.

―Не брини, стићи ће― теши га она.

― Добро, а како ће знати?

― Шта, како ће знати?

― Па то, које су за мене?                                        

― Е, па ми ћемо наручити― довија се бака,неубедљиво.

― Значи, он има мобилни телефон ― закључуједете, знатижељно кривећи врат, и подижући главу ка жени, очигледно уморној, која све чешће успорава кретање због тешке торбе коју носи у другој руци.

― Наравно ― не двоуми се, ни на тренутак, госпођа. ― Не треба да му пишемо.

―  Не, забринуто потврђује дечачић, спуштајући главу.

―Ходају, застајкују,малиша запиткује, али као да нијенарочито задовољан, јер су одговори које добија уопштени; бака, чак, није сигурна одакле Деда Мраз долази, колико му је година, ни да ли ће на роговима ирваса бити закачени прапорци.

― Већ видим, какоона наручује поклоне преко апликације, а Деда Мраз ихдоставља колима, па после потписа о пријему, одмах креће даље, и некако ми је криво због тога. Присећам се бајковитих изговора из свог детињства ― како су се ирваси разболели, или је снег сувише дубок, због чега су се санке заглавиле, и питам се ― да ли би вредело покушати?

   Пролазимо поред продавнице мобилних телефона и његов поглед дуго остаје прикован за излог радње са светлуцавим апаратима.

 „Ех, да барем имам неки од њих“ ― вероватноразмишља дете, „могао бих и сам да га позовем.“

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: