детаљ слике: КРК Арт дизајн

Божић бата

Свеће нам сијају, бадњаци горе

Христа рођење, вера нас зове.

Света литургија у поноћ поје

Радуј се, грли се, Божић је роде!

Изјутра неко куца на врата;

Децо трчите видите ко је?

Чека и носи Божић Бата

од Бога осмех и кофу злата.

Богата трпеза,најдражи гост

причест, престаде Божићни пост.

Врте у круг чесницу ломе

и дукат златни не зна се коме.

Нека нам Господ подари срећу

мира и љубави, радости врећу.

Нек свима плоди и благороди;

Мир Божији! Христос се роди!

Шајкача

Шајкача неће на главу

Што луда не отпаде

Митар оде у славу

Да патим то остаде

Боже што ме не узе

Није он то заслужио

Митар скочи на бомбу

Браћу од смрти спасио

Грлим га њубим и јецам

Митра не би л' оживео

Стра'оте рата ређам

Оде мој Мита мој херој

Камара земље хумка

Крст од дрена дрвета

Од раке зјапи рупа

Однесе најбољега

У руци ми Митрова шајкача

На срце све је мећем

Димитрија јунака

Ни моја на главу неће

Колона плача

Колона плача непрегледна;

Где? Зашто? Куда?

Нејач плаче у приколици

Посрћу, а мора се ићи.

Подмукле чују се експлозије

Куће им пљачкају, горе.

Прете им рата ужаси

Глава бар да се спаси.

А преко Дрине је мајка

Мајка порекла и спаса.

Плача колона се разбија

Грли их мајка Србија!

Где су? Како су? Не зна се!

Нада се никад не предаје.

Дечицу теши мајка

Да жив је отац се нада.

Шињел, од метака прошаран

Сто дана зарасла брада.

Дечица познаше оца,

Заштитника и борца.

Никад то нису признали,

Они што су нас издали.

Коридор страха прећутали

У двор се златни сакрили.

На огњишту Светог Саве

Срце моје се весели

мајке драге се ужели

а волим је,мени мило

прадеда се ту родио.

Одраст'о сам,рођен брале

на огњишту Светог Саве

где сам рођен, ту умрећу

одрећи се себе нећу.

Где год одем, кући журим

једва чекам кад ћу стићи,

да ја клекнем и пољубим

земљу моју на граници.

Одраст'о сам рођен брале

на огњишту Светог Саве

где сам рођен,ту умрећу

одрећи се себе нећу.

Јутарња смотра

Магла се пени,обриси росе

Скочио петао с плота

Уснуло сунце путељком дође

Прва јутарња смотра

Онако од ока, не фали нико

Војске биља се множе

Осмех навучем, подвикнем; Мирно!

Види лепоте, о мој Боже!

Почиње прозивка: Коприва! Гавез!

Маслачак, хајдучка трава!

Ивањско цвеће! Невен и зова!

Камилица и нана!

Војске се плоде, ливада дише

Расцветано мирише

Негуј их кћери, не гази цвеће

Та војска ни на ког неће

Дан се разнежио, војске се развиле

Да бију одсудне битке

Од биља палог, још лепше ниче

Стражари у рају милине. 

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: