|
|
| Милош Белоица | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ЈАДРАНСКОЈ МУЗИ
...од првог нашег сусретау твојим очима видим страст.
Занос је ова наша игра.
Сваки траг пијеска на твоме тијелу,отисак чежње на уснама,топли зрак сунца у коси,ватру шири међу нама.
Плави Јадран у оку цаклом,сјенку ноћи превија у кољенима,а љепоту живота рађа у твом кораку.Таласима нас воде омамљена срца.
Не буди ме док сањам.
Пусти ме да гледам твојим очима.Пусти ме да ходам твојим кораком.
ЗАГРЉАЈ КАЗАЉКИ НА САТУ
Колико сам пута помислио..Док сам мисли као казаљке на сату враћао уназадПокушавајући да у сваком часу чујем тебе
Колико сам пута помислио..Тражећи од временаДа врати протутњели бахат животаУз сваки дрхтај обојен осмјехом и сновима
Колико сам пута помислио..Док сам будан сањао и чекао сновеДа се остваре, и судбину да споји свјетовеКојима није било суђено да беру прољећне цвјетовеГазе поља мирисних лалаОкренутих једној према другојЗагледаних у очи тако дубоко..Да читају сва штива која су душе записале,Туђој и својојА онда су низ лице сузе лиле, лиле тако дуго..О, лале, лале, зар ваша судбина није ништа друго..
Колико сам пута умислио,Да си цвијет лале,А казаљке стале, ту на прагу мале..
КО СИ МЕНИ ТИ,ШТА САМ ТЕБИ ЈА?
Дођеш са свитањемТрајеш даномНестајеш са мракомЗраци брдскиТоплино низијеПљуску љетњиСунце зимског данаПоследњи цвијетеПрољећњег пупољкаЛасто соколоваТуго мојих младих годинаЖељо мојих самоћа и немираНадо и вјероМојих посртањаМузико мојих ријечиСаговорниче мојих ћутањаПрва и посљедња пјесмоОсунчани хоризонтеПријатељице из гореСпасоносна нитиИз лавиринтаБескрајаКо си мени ти,Шта сам теби ја?
|