детаљ слике: КРК Арт дизајн

Јовица Илић: Наше је да себе поправљамо и да будемо бољи

Јовица Илић (1975) роћен је у Смедеревској Паланци (Србија). Песник је и кантаутор. „Легитимна опсесија“(књига поезије) и „Разоружана страст“ (ЦД) су прве његове објаве. Члан је Друштва писаца Македоније од 2015 године. 2018 године објавио је другу књигу поезије „Граници од земја“ и ЦД са истоименим насловом. Добитник је значајних књижевних награда из области музике и поезије, као што су: Трећа награда на SOFIJA SINGER SONGWRITER FEST 2018, СПЕЦИЈАЛНА ПОВЕЉА - ИНЋИЈА ПРО-ПОЕТ ФЕСТИВАЛ 2018 и друге. Ради као професор филозофије у средњој школи „Коста Сусинов“ у Радовишу, Македонија, где и живи.

Књижевна радионица Кордун 
Неда Гаврић, Бања Лука, 02.02.2024.

Kада сте први пут схватили да желите да се бавите музиком и поезијом? Да ли је нешто посебно инспирисало ту одлуку?

Не постоји ништа посебно у том погледу. Но, ово питање је веома интересантно, јер о томе сам и размишљао. Ја волим музику, али такође су ми биле занимљиве и речи стихова песме. Не само што сам уживао слушајући музику и песме, мени је било интересантно како је све то тако лепо настало, увек сам се питао како је могуће да тако нешто лепо буде саздано. Kао дете тражио сам тај кључ, и увек сам мислио да је решење у едукации, упорно сам вежбао гитару и читао књиге. Но, ипак,  када сам желео да нешто напишем, није ми се допало, и имао сам осећај да је стваралаштво једна велика мистерија. На мене су утицали велики кантаутори као Арсен Дедић, Џони Штулић, Леонард Кохен,Томаж Пенгов… Открио сам да су  њихове песме печат ниховог живота, живота великих градова, малих људи, чудних девојака и сл. Зато сам тражио у себи шта могу да понудим.Видео сам да живим у малом граду и зато сам писао песме о провинцији, догађајима које ја, како човек, видим. То је једна страна овог питања, а друга страна је можда породица где сам одрастао, мој тата који је био машински инжењер, био је иноватор увек је радио. У радној кондицији је остао до краја свог живота, имао је иновације у делу рударства, док је мајка била веома музикална. Нисам испунио очекивања свог оца да продужим са техничким наукама, иако сам у средњој школи радио матурски рад из области физике. Уписао сам филозофију, баш због естетике и тог чудноватог у стваралаштву које у мени траје до дан данас.

Радите као професор филозофије, како је Ваша филозофска позадина утицала на Ваше стваралаштво као кантаутора и песника?

Филозофија је веома утицала на мој стваралачки рад. Начин мишљења, закључивање и сагледавање универзалних идеја увек су ми били орјентир у свему што сам креирао. Но, увек сам пазио да све што радим буде пренесено конкретном човеку. Да њему олакша живот, да низ моје песме види себе и препозна другог. То је исто једна велика занатска умешност да из филозофске метафизике извучеш један пејзаж живог разговора који отвара неки хоризонт. То није лак пут, али плодови тог пута су увек укусни.

Један сте од значајнијих кантаутора на нашим просторима. Учесник сте многих фестивала, такође и добитник значајних награда. Да ли постоји неки наступ или догађај који Вам је посебно остао у сећању?

Неки људи су препознали оно што радим, и ја сам им веома захвалан. Мислим да су то људи који имају таленат да направе велике ствари, НА Миодраг Јакшић је један такав човек. Мени су најдражи наступи на фестивалу у Инђији који он организује. Ту се окупе песници и кантаутори из свих делова  света.Ту човек најбоље упозна себе, јер види да постоје и други људи, и да раде оно што и ти радиш. Сви догађаи у вези са Инђија Про Поет-ом, мени су најдражи. Сви људи, као што су : Душица Ивановић,  Предраг Јакшић, кантаутори Ведран Иворек и Петер Андреј, те Неда Гаврић, Илија Шаула, Николај Мишчевић и многи други које срећем на том фестивалу,  су људи које волим и увек се осећам добро међу њима.

Поред свега што сте постигли, одишете скромношћу и унутрашњим миром. Kако видите религију и духовност у Вашем животу?

Нисам одувек био религиозан,као студент филозофије читао сам много егзистенцијалистичке филозофе. У кућној библиотеци имам скоро сва дела Kеркегора, Сартра, Јасперса. Доста сам читао и марксистичке филозофе, а посебно су ми били блиски рани радови Kарла Маркса. Зато и мој први рад, који сам објавио 2015. године ,књига поезије (Легитимна Опсесија) и ЦД (Разоружана страст) имају неки немир, неки бунт. Но, нисам био миран, имао сам неки осећај да постоји нешто више од нас, и да је цео тај труд и енергија узалудна. Много сам се ломио у себи и духовно падао. Православље је било излаз из тог круга, вера, нада и љубав. Религиозни осећај је осећај да човек треба да истраје на свом путу и да издржи сва искушења, јер ипак само Бог зна што ће бити, наше је да себе поправљамо и будемо бољи.

На који начин бисте описали свој однос према материјалном?

Материјалистички концепт је идеологија света, људи дају вредност у зависности колико човек има а не шта је човек. То је добро увидео Ерих Фром у његовом делу „Имати или Бити“. Пример, кад сам се вратио из Софије и донео трећу награду на интернационалном кантфесту 2018. године, где је била сериозна конкуренција, скоро нико није питао шта сам радио или шта сам свирао већ колико сам зарадио, и колики је хонорар треће награде. Нису криви људи већ начин мишљења, такав је програм, што више имаш онда си већи. Ја сам пак,  имао осећај да сам добио СВЕ, јер сам био срећан. Нисам донео новац, али сам донео једну прелепу филигрантску израду лептира и увек када се сетим, знам шта сам радио и шта сам учинио. Хвала Богу! Иначе, ја не размишљам много о материјалним стварима. Нудили су ми да свирам за новац по кафићима,али да тезгарим одбијам, јер себе видим или на позорници или на улици.

Постоје ли односи или ситуације из Вашег личног живота које су проузроковале неку од Ваших песама?

Све су моје песме мој живот, песма Нађо и Kоки (ЦД албум Граници од земја) настала је када сам видео како су се срели два пријатеља након 20 година рада у иностранству, и како се воле, јер су се сетили да је међу њима  остало пријатељство. Песма Мала птицо (ЦД албум Граници од земја 2018)  је мој доживљај да си преварен и напуштен, али ипак храбар да све понесеш и преточиш у лепоту. Kључ стваралаштва је увек у доживљају света око нас.

На који начин и колико љубав дефинише Ваш живот и колико утиче на Ваше емоције и одлуке?

Љубав је принцип живота, ако љубави немаш ништа немаш- рекао  је у посланици Апостол Павле. Питање је дали је то љубав која ствара и оплемењује свет или је то страст која га зароби и носи у пропаст. Љубав не завиди ником она отвара очи, много је погрешно мислити да је љубав слепа. Онај који има осећај љубави, он види оно што онај ко није понесен том емоцијом неможе да види. Зато у свету влада деструкција, јер љубави нема или смо много пали, јер смо затворили очи према Небу. Моје одлуке увек проверим дали су плод љубави, сујете или мржње, ништа није савршено, понекад  и паднем.

Породица Вам је огромна подршка за све што радите. Шта сте највше желели да пренесете на своју децу?

Живим у мирном породичном опкружењу, моја супруга Македонка је моја жена коју волим и која разуме оно што радим. Пазим да одржим породицу у хармонији и љубави. Трудим се да увек разговарам. Према деци желим да пренесем љубав према Богу, јер Он је живот и смисао. Учим их да су трпељиви и да прихвате друге такви какви су. Остављам простор да моја деца сама одреде свој пут, моје је само да их пазим да не напусте љубав и веру, и молим се за њих. Но, истовремено сам свестан да су времена пуна искушења и да је борба много жестока.

Савремено друштво донело нам је много промена. По Вашем мишљењу, које су то негативне  а које позитивне промене?

Савремено друштво је у таквим брзим променама што просечан човек неможе да следи како и колико се заправо све мења. Ту увек постоји простор да се лаж прода као истина. Данас појам истине има пазарну вредност, и сви су на тој удици купи – продај. То је савремени тоталитаризам где можда постоји неко ко има изражени индивидуализам, али нема могућност да нешто промени, јер су правила игре дефинисана из неколико центара. Позитивно је то , да има још места где се поштује традиција, домаћин зна да се прекрсти када му је породична слава. Позитивно је то, да су у временима прогона и ратова,постојали људи који су помогли и били хумани, од њих смо научили да има наде и људскости. Позитивно је и то, да се видело да савремени свет носи много искушења, па тако имамо доста младих људи који су почели веровати у Бога.

Kако видите улогу уметности и филозофије у друштву данас? Могу ли променити свет или изазвати значајније промене?

Лепота и доброта су синоними, бавити се филозофијом пресвега значи развијати љубав према мудрости.   Данас је све доступно на екрану, све информације но, информације нису знање. Генерације које долазе спремне су да дају одговор и решења у једном делу, али истина је у целини. Постоји анегдота где Аристотел каже о његовом уцитељу: Пријатељ ми је Платон али вечи пријатељ ми је истина. Искрено, ова прича звучи привлачно, али питање је дали је било која истина вреднија ако изгубим пријатеља. Тако да сам ја више окренут према Платону, твоја истина мени несмета. Човек мора сам у друштву развијати свој идентитет и трагати за истином, а он се развија ако човек на живот гледа као на  тајну, не каона програм. У друштву увек велики утицај има моћ, она може да буде политичка или идеолошка. Некада је уметност била коректив лошег владања. Ако видите да се све мање улаже у културу, знате одговор. То значи да они који владају, добро знају да им култура не иде у прилог и свесно је маргинализирају, јер су уметност и филозофија највиши степенчовековог сазревања. На том путу, не да каснимо, већ смо и пали.

Kоји су то новитети које можемо очекивати у скорије време, шта нам ново спремате?

Радим на албуму духовних песама, то је ново на чему тренутно радим. Такође желим да направим превод неких српских светитеља на македонски језик да те књиге могу бити доступне и у Македонији. То је оно што убудуће могу да понудим. Хвала Вам на овим дивним,  инспиративним питањима.

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: