детаљ слике: КРК Арт дизајн

Мирослав Димитријевић: Књижевни портрет аутора чији је опус 130 књига

Алекса Ђукановић

Мирослава Димитријевића, српског књижевника, лексикографа, енциклопедисту, историографа, публицисту, антологичара и етнографа, српска културна јавност препознаје као писца који је у историји српске књижевности написао и објавио, закључно са 2023. годином, укупно: 130 књига (121 књигу и девет дела у електронском издању). Реч је о романима, монодрамама, збиркама поезије, есејима, историографским студијама, монографијама, енциклопедијама етц. Свакако да је реч о изнимно значајном аутору са вансеријски богатим књижевним и историографским опусом (најбројнијим међу свим живим и мртвим писцима који су писали на српском језику) који по бројности може парирати чак и славном Балзаку. Вишедеценијски културни и књижевни ангажман Мирослава Димитријевића препознале су многе домаће и иностране значајне културне институције: Димитријевић је редовни члан Православне академије наука, уметности, вештина и иновација Србије у Београду, Српске духовне академије (чији је један од оснивача и актуелни председник) а чланством у Удружењу књижевника Србије награђен је давне 1989. године, када то, некада високо значајно и вредно, књижевно друштво своја врата није отварало свима и свакоме. О импресивном и разнородном опусу овог јединственог аутора српског језика писали су готово сви значајни књижевни критичари у Србији и на простору бивше Југославије: од Србе Игњатовића, Милисава Савића, Милована Витезовића, Душка Трифуновића и Миће Цвијетића, преко Гојка Ђоге, Милијана Деспотовића, Љубише Ђидића, Душана Стојковића и Борислава Хорвата до Милете Аћимовића Ивкова, Давида Кецмана Даке, Радомира Андрића, Баје Џаковића.

Студије српске књижевности похађао је у Крагујевцу и Београду, а до пензионисања 2015. године радио је као, новинар, галериста и вишеструки издавач (водио је три издавачке куће: Књижевну келију “Свети Сава”, ИП “Захарије Орфелин” и ИК “ИКАД”). Сарађивао је са свим књижевним часописима и дневним листовима у Србији и бившој Југославији, од Летописа Матице српске до Политике и Борбе. Лауреат је педесетак награда, међу којима се истичу: “Живојин Павловић”, “Повеља УКС”, “Иво Андрић” (Интернационалне академије Иво Андрић), “Златни Орфеј”, “Грамата Ђуре Јакшић” и друге. Дела су му превођена на руски, немачки, енглески, румунски, грчки, бугарски, турски, јапански, словеначки и македонски. Заступљен је у преко стотину антологија, зборника и панорама поезије и прозе у земљи и иностранству. Један је од најплоднијих сарадника едиције „Хронике села”, Одбора за село САНУ и Културно-просветне заједнице Србије. Уврштен је у две енциклопедије интелектуалаца света на почетку XXИ века у Кембриџу. Покренуо је и уређивао као главни и одговорни уредник следећа гласила: Часопис за књижевност, уметност и културу „Дани” (1986—2009), затим први приватни лист за беседништво у Срба после Другог светског рата „Агапе”, (1984), две серије параћинског листа „14 дана” (1986—1989), као и двонедељник „Параћинских 14 дана” (затим подлистак „Ђачки дани”, први приватни сатирични лист после Другог светског рата „Голаћ” и едицију „Прва књига”. Био је одговорни уредник у Издавачком предузећу „Вук Караџић” у Параћину 1989. године и члан уредништва књижевног часописа „Доба” у Јагодини. Покренуо је две културне манифестације „Песничку олимпијаду” и „Ђачку песничку олимпијаду”. Објављена су му Изабрана књижевна дела у девет томова, (издавач Удружење свесловенске учености, Београд, 2015) као и Изабрана историографска дела у шест томова (издавач Српска духовна академија, Параћин, 2019). У току је штампање новог кола његових Изабраних историјских дела у осам томова. До сада су објављена три тома, (издавач ИП „Мирослав”, Београд, 2023).

Избор објављених књига:

•          Нехај клатна, (песме) „Вук Караџић”, Параћин, 1972.

•          Моји свемирски преци, (песме), СИЗ културе, Параћин, 1975.

•          Велика постеља, (песме), „Вук Караџић”, Параћин, 1976.

•          Пролепшај се од песме, (избор поезије), СИЗ културе, Параћин, 1980.

•          Препоручена пошта, (песме), СИЗ културе Параћин, 1982.

•          Дуга над завичајем, (избор песама), СИЗ културе, Параћин, 1982.

•          Фантастични механичари – пет најбољих југословенских приповедача, НОН, Београд, 1984, у 100 хиљада примерака

•          Пет најбољих хаиђина и пет најбољих сонетиста Југославије, Путеви, Бањалука, 1984.

•          Досољавање анђела, (песме), Књижевно друштво „Развигор“, Пожега, 1985.

•          Генерална поправка, (песме), „Реч младих”, Титово Ужице1986.

•          Седмоглава, (песме), „Логос”, Параћин, 1986.

•          Афоризница, (афоризми), КК „Мирко Бањевић”, Параћин, 1987.

•          Жежено, (епиграми), „Вук Караџић”, Параћин, 1987.

•          Воде ветровите, (народне умотворине из Средњег Поморавља), „Светлост“” из Крагујевца и „Вук Караџић” из Параћина, 1987.

•          Течна пшеница, (хаику), Хаику клуб „Мацуо Башо”, Кула, 1987.

•          Антологија југословенске хаику поезије, објављивана у наставцима у листу „14 дана” у Параћину, 1987.

•          Антологија српског афоризма, објављивана у наставцима у листу „14 дана” у Параћину, 1987.

•          Хреб, (песме), „Вук Караџић”, Параћин, 1989.

•          Знаменитости параћинских села, (монографија), Скупштина општине Параћин, 1996.

•          Страни путописци о Параћину, (монографија), Скупштина општине Параћин, 1996.

•          Знаменити Ћупричани у првој српској енциклопедији, (монографија), Скупштина општине Ћуприја, 1996.

•          Плана, село, (монографија), Радио новинско јавно предузеће „Параћин”, Параћин, 1996.

•          Мириловац, (монографија), Одбор за село Српске академије наука и уметности и Културно-просветна заједница Србије, Београд, 1996.

•          Хреб, (изабране песме), „Народна књига”, Београд, 1997.

•          Беседе, „Народна књига”, Београд, 1997.

•          Доње Видово, (антропогеографска и историјска студија), Одбор за село Српске академије наука и уметности и Културно- просветна заједница Србије, Београд, 1997.

•          Ратари, (антропогеографска и историјска студија), Одбор за село Српске академије наука и уметности и Културно-просветна заједница Србије, Београд, 1997.

•          Монодраме, „Багдала”, Крушевац, 1997.

•          Антологија Поморавског Сатиричног Афоризма-АПСА, издавач „Политика Експрес”, Београд, 1998.

•          Параћински ТВ гневник, (комедија – коаутор Момир Станисављевић), „Политика Експрес”, Београд, 1998.

•          Старе српске мере, (есеј), (сепарат часописа за књижевност „Дани”) , Удружење књижевника Србије - Подружница за Поморавски округ, Јагодина, 1998.

•          Телевизијске беседе, ТВ издање РТВ Канал М у Параћину (суботом поподне), 1998.

•          Давидовац, (антропогеографска и историјска студија), Одбор за село Српске академије наука и уметности и Културно-просветна заједница Србије, Београд, 1999.

•          Ћићевац са околином, (антропогеографска и историјска студија), Одбор за село Српске академије наука и уметности и Културно- просветна заједница Србије, Београд, 1999.

•          Будућност је увек испред, (монографија), УКС-Подружница за Поморавски округ, Јагодина, 1999.

•          Споменица Основне школе Радоје Домановић, (монографија), Удружење књижевника Србије - Подружница Поморавског округа, Јагодина-Параћин, 1999.

•          Блесавска школа, (афоризми), Удружење књижевника Србије - Подружница Поморавског округа, Јагодина, 2000.

•          Млађе дрвено доба, (поезија), Удружење књижевника Србије - Подружница Поморавског округа, Јагодина, 2000.

•          Сто двадесет година параћинске гимназије, (монографија), Гимназија Параћин, 2001.

•          Савремени српски афоризам, (скраћена верзија) „Дани” - подлистак „Параћинских 14 дана” за књижевност и културу, Параћин,2002.

•          Беседе (3), објављиване у листу „Параћинских 14 дана”, на страници „Духовност”, 2000-2003.

•          Поточац, (антропогеографска и историјска студија), Одбор за село Српске академије наука и уметности и Културно-просветна заједница Србије, Београд, 2004.

•          Афродитин дар, (хит роман), „Калиграф”, Београд, 2008.

•          Бели монах, (роман), Удружење књижевника Србије-Подружница Поморавског округа, Београд-Јагодина, 2010.

•          Чувари тајног блага, (роман - друго издање), библиотека Бестселер, „Беокњига”, Београд, 2012.

•          Шавац, (антропогеографска и историјска студија) Културно-просветна заједница Србије, Београд, 2012.

•          Гаумата, (роман), Мала класична библиотека, „Легенда”, Чачак, 2012.

•          Рашевица, (историјско-лингвистичка студија), Културно-просветна заједница Србије, Београд, 2012.

•          Гаумата, (роман - друго издање, Удружење свесловенске учености-Београд, 2013.[2]

•          Златно доба, (песме) Удружење књижевника Србије - Књижевна заједница Поморавског округа, Јагодина-Београд, 2013.

•          Тајне и чудеса града Ђерђелина, (роман), награђен на конкурсу издавача за најбољи рукопис , Удружење свесловенске учености-Београд, 2014.

•          Срећан крај, (песме), Удружење књижевника Србије-Књижевна заједница Поморавског округа, Београд-Јагодина и Српска духовна академија – Параћин, 2014.

•          Мирослављево књижевно јеванђеље, (књижевна критика о стваралаштву Мирослава Димитријевића) Удружење књижевника Србије – Књижевна заједница Поморавског округа, Београд-Јагодина и Србска духовна академија-Параћин, 2014.

•          Отац дресира земљотрес, (изабране песме – други том) изабрана књижевна дела, Удружење свесловенске учености, Београд, 2015.

•          Романи - трилогија 1, изабрана књижевна дела, Удружење свесловенске учености-Београд, 2015.

•          Романи – трилогија 2, изабрана књижевна дела, Удружење свесловенске учености – Београд, 2015.

•          Троморавље у (пра)историји, (историја Срба) Граматик, Београд, 2016.

•          Срби Троморавља у (пра)историји (историја Срба) ИП „Пешић и синови”, Београд, 2016.

•          Веверица, The Squirrel, хаику на српском и енглеском, Хаику клуб „А. Нејгебауер“, Нови Сад, 2016.

•          Најкраће приче, Le recite les plus courts, на српском и француском, Atelier de livre, Париз, 2016.

•          Царски стареник - Цариградски друм у (пра)историји, историја Срба, изабрана историографска дела, Српска духовна академија Параћин, 2017.

•          Мирослављево књижевно јеванђеље – књижевна критика о стваралаштву Мирослава Димитријевића, други том, УКС- Књижевна заједница Поморавског округа – Јагодина и Српска духовна академија – Параћин, 2017.

•          Лебина – историјска, демографска и културолошка студија, Српска духовна академија Параћин, 2017.

•          Речник србизама у турском језику, са старосрбским-аријским кореном, (1. издање) Српска духовна академија, Параћин, 2018.

•          Речник србизама у турском језику, са старосрбским-аријским кореном, (2. издање) ИК „Пешић и синови“, Београд, 2018.

•          Лексикон српских народа, племена, родова и братстава - свесрбски народносни именар од Лепенаца и Винчанаца до данас, (прво издање) Србска духовна академија, Параћин, 2019.

•          Енциклопедија српских народа, племена, родова и братстава - свесрбски народносни именар од Лепенаца и Винчанаца до данас, (друго допуњено и измењено издање), ИК „Пешић и синови”, Београд, 2019.[3]

•          Енциклопедија старих српских престоница, значајних награда и насеља на Хелму и у свету, ИК „Пешић и синови”, Београд, 2021.

•          Енциклопедија географских назива Србије, протумачених старосрбским-аријским или архаично-србским кореном и значењем, Делта прес, Београд, Србска духовна академија Параћин, 2021.

•          Српски владари од светих веда до светородних Немањића, енциклопедија, ИК „Пешић и синови”, Београд, 2023.

•          Непознанице српске паметарнице, изабрана историографска дела, „Мирослав” Београд, 2023.

Избор награде и признања:

•          Награда Мирко Јовановић, фонд Скупштине општине Крагујевац, за најбоље књижевно остварење, Крагујевац, 1982.

•          Октобарска награда града Параћина за књижевно стваралаштво, Скупштина општине Параћин, 1987.

•          Награда Наш глас, награда истоимене редакције за најбољу песму на конкурсу, Смедеревска песничка јесен, Смедерево, 1990.

•          Сатирично перо, награда за најбољу књигу афоризама „Част свакоме, демократија никоме“, Фестивал српских сатиричара, Зајечар, 2002.

•          Песничка хрисовуља, за трајан допринос српској књижевности, Српска духовна академија, Параћин, 2005.

•          Плакета Удружења књижевника Србије, за књижевност и трајни допринос угледу и развоју Удружења, поводом стогодишњег јубилеја УКС-а, Београд, 2006.

•          Награда Живојин Павловић, награда за најбољи роман „Чувари тајног блага“, 2012.

•          Награда Раваничанин, награда за изузетан и трајан допринос српској књижевности, историји, духовности и култури - награда за животно дело, Српска духовна академија, Параћин, 2012.

•          Повеља за животно дело, Удружење књижевника Србије - Књижевна заједница Поморавског округа, 2012.

•          Награда Иво Андрић, награда Интернационалне академије „Иво Андрић“, за животно дело Београд, 2013.

•          Златни Орфеј, награда за свевремени печат и трајан допринос српској књижевној баштини, Фестивал „Српско перо“, 2014.

•          Награда Селимир В. Милосављевић, награда за најбољи драмски текст на анонимном конкурсу Међународног фестивала дечјих сцена – ДОПС, 2014.

•          Награда Жикица Јовановић Чичак, награда за допринос сатиричном стваралаштву у Срба, КК „Ђура Јакшић“, 2018.

•          Ђурина грамата, награда за свеукупан допринос српској књижевности, КК „Ђура Јакшић“, 2019. И још око стотину награда на фестивалима и анонимним конкурсима.

Део Димитријевићевог књижевног опуса

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: