О намаАуториПоезијаПрозаРецензијеРазговориКултура сећањаКолумнаБеседе






















Издвајамо

Алекса Ђукановић
Александар Чотрић
Александар Мијалковић
Александра Ђорђевић
Александра Грозданић
Александра Николић Матић
Александра Вељовић Ћеклић
Александра Вујисић
Анастасиа Х. Ларвол
Анђелко Заблаћански
Билјана Билјановска
Биљана Станисављевић
Богдан Мишчевић
Бојана Радовановић
Борис Ђорем
Борис Мишић
Бранка Селаковић
Бранка Влајић Ћакић
Бранка Вујић
Бранка Зенг
Дајана Петровић
Данијел Мирков
Данијела Јокић
Данијела Милић
Данијела Одабашић
Данијела Трајковић
Данило Марић
Дејан Грујић
Дејан Крсман Николић
Десанка Ристић
Дина Мурић
Дивна Вуксановић
Ђока Филиповић
Ђорђо Васић
Драган Јовановић Данилов
Драгана Ђорђевић
Драгана Лисић
Драгана Живић Илић
Драгица Ивановић
Драгица Јанковић
Драшко Сикимић
Душица Ивановић
Душица Мрђеновић
Душка Врховац
Гојко Божовић
Горан Максимовић
Горан Скробоња
Горан Врачар
Гордана Гоца Стијачић
Гордана Јеж Лазић
Гордана Пешаковић
Гордана Петковић Лаковић
Гордана Суботић
Гордана Влајић
Игор Мијатовић
Илија Шаула
Ирина Деретић
Ива Херц
Иван Златковић
Ивана Танасијевић
Јасмина Малешевић
Јелена Ћирић
Јелена Кнежевић
Јелица Црногорчевић
Јован Шекеровић
Јован Зафировић
Јована Миловац Грбић
Јованка Стојчиновић - Николић
Јулјана Мехмети
Каја Панчић Миленковић
Катарина Бранковић Гајић
Катарина Сарић
Коста Косовац
Лара Дорин
Лаура Барна
Љиљана Клајић
Љиљана Шарац
Љубица Жикић
Љубиша Војиновић
Маја Цветковић Сотиров
Маја Херман Секулић
Маја Вучковић
Марија Јефтимијевић Михајловић
Марија Шуковић Вучковић
Марија Викторија Живановић
Марина Матић
Марина Милетић
Марио Бадјук
Марко Д. Марковић
Марко Д. Косијер
Марко Маринковић
Марко С. Марковић
Марта Маркоска
Матија Бећковић
Матија Мирковић
Мићо Јелић Грновић
Милан С. Марковић
Милан Пантић
Милан Ружић
Миле Ристовић
Милена Станојевић
Милева Лела Алексић
Милица Јефтић
Милица Јефтимијевић Лилић
Милица Опачић
Милица Вучковић
Милијан Деспотовић
Миљурко Вукадиновић
Мило Ломпар
Милош Марјановић
Милутин Србљак
Миодраг Јакшић
Мира Н. Матарић
Мира Ракановић
Мирјана Булатовић
Мирјана Штефаницки Антонић
Мирко Демић
Мирослав Алексић
Митра Гочанин
Момир Лазић
Наташа Милић
Наташа Соколов
Небојша Јеврић
Небојша Крљар
Неда Гаврић
Негослава Станојевић
Ненад Радаковић
Ненад Шапоња
Ненад Симић-Тајка
Невена Антић
Никола Кобац
Никола Раусављевић
Никола Трифић
Никола Вјетровић
Обрен Ристић
Оливер Јанковић
Оливера Станковска
Петар Милатовић
Петра Рапаић
Петра Вујисић
Раде Шупић
Радислав Јовић
Радмила Караћ
Радован Влаховић
Рамиз Хаџибеговић
Ранко Павловић
Ратка Богдан Дамњановић
Ратомир Рале Дамјановић
Ружица Кљајић
Санда Ристић Стојановић
Сања Лукић
Саша Кнежевић
Сава Гуслов Марчета
Сенада Ђешевић
Симо Јелача
Слађана Миленковић
Славица Минић Цатић
Снежана Теодоропулос
Сања Трнинић
Сњежана Ђоковић
Софија Јечина - Sofya Yechina
Соња Падров Тешановић
Соња Шкобић
Срђан Опачић
Стефан Лазаревић
Стефан Симић
Страхиња Небојша Црнић Трандафиловић
Сунчица Радуловић
Татјана Пуповац
Татјана Врећо
Валентина Берић
Валентина Новковић
Вања Булић
Велимир Савић
Верица Преда
Верица Тадић
Верица Жугић
Весна Капор
Весна Пешић
Виктор Радун Теон
Владимир Пиштало
Владимир Радовановић
Владимир Табашевић
Владислав Радујковић
Вук Жикић
Здравко Малбаша
Жељана Радојичић Лукић
Жељка Аврић
Жељка Башановић Марковић
Жељко Перовић
Жељко Сулавер
Зоран Богнар
Зоран Шкиљевић
Зоран Шолаја
Зорица Бабурски
Зорка Чордашевић
Колумна


САМОИЗЛЕЧЕЊЕ

Илија Шаула
детаљ слике: КРК Арт дизајн

САМОИЗЛЕЧЕЊЕ


Илија Шаула


Лек је у нама. Свако од нас носи у себи лек да излечи евентуално обољење, али нисмо довољно свесни тога, не истражујемо себе, не познајемо себе и не волимо себе довољно. Будимо своји, волимо себе и упознајмо се што боље. У том случају било би нас стид ако би од нечег оболели.
Човекова свест је довољно развијена да свако од нас може сам о себи водити бригу. Најлекше је одредити смисао животу здравом човеку. Здравље је основна ствар која нас чини задовољним, срећним и успешним. Када је човек болестан има само једну жељу, а кад је здрав оне се само роје! Свест је у томе врло моћна и свако самоизлечење је доказ моћи човекове свесности.
Ако се нађемо на путу самоизлечења, радимо то достојанствено, без страха, са вером у успех. Не треба слушати свакога. Слушајте себе и оног кога ваше срце чује. Не верујте свакоме. Верујте себи и онме коме ваше срце верује. Не радите свашта. Радите оно што морате и оно што је вашем срцу мило.
Верујем у моћ самоизлечења, сваки човек то може постићи. Имамо срце, снагу, вољу и знање да у томе успемо. Знамо да све не знамо, али верујемо стеченом знању, човек читав живот учи, па никад није касно да се научи нешто ново и да се утемељи у веровање и оствари нам добробит.
Ово говорим када видим да неко жели да се окрене себи и самоизлечењу.
Верујем да је свако хедониста на свој начин и да уме уживати у добрим ставрима. Ако хоћете и имате вољу да усвојите здрав начин исхране, телесно вежбање, изградите унутрашњи мир, загосподарите својим здрављем, ојачате организам добром енергијом и мирним сном, постанете срећни до краја живота, већ данас можете то почети примењивати, јер одлука је само на вама.
Почните радити на себи, ту увек има посла!
Када говорим о здравом вођењу живота волим да напоменем „говор тела“, али врло ми је тешко објаснити шта то у ствари јесте. Није говор, али је комуникација, на једном вишем нивоу можда вишем од телепатије. Сви осећамо титраје тог говора само треба мало умешности да их препознамо. То је једна од најзаслужнијих дисциплина за здраво вођење живота.
Човек ако не зна, треба да испроба неке методе и одлучи се шта је за њега најбоље. У свакој свесности појављује се глас разума, упућује нас на властито тело ради успостављања комуникације. Разум овладава, у мозгу појављују се импулси шаљући нам поруке. Тад кажемо да нам се нешто чудно дешава, то покушајмо разумети.
Јачајмо и градимо имунитет витаминима, протеинима, односом према свом телу разним препаратима и природном материјом, тако да нам тело буде спремно да се одбрани од евентуалних штетних супстанци из ваздуха, воде, хране које би нам могле нашкодити. Инвазија вируса, бактерија, гљивица, паразита увек је присутна мањег или већег интензитета. Ми нисмо незаштићени, само се требамо знати одбранити.
Пример самоизлечења мени је највећа срећа од кад сам почео да сам водим бригу о здрављу у складу са природом и самим собом, без утицаја званичне медицине и фармације. Много је примера, али јавност ретко сазнаје за њих. Ето, данас на дружтвеним мрежама можемо да сазнамо за многобројна људска искуства, али највредније искуство је оно које сами стекнемо.
Медијима нису у интересу лепе и позитивне вести већ само сензације налике насиљу и криминалу. Све што је црно и негативно иде у прилог интересима неолиберализма. Из тих канџи морамо се ослобађати. Ми њима не требао здрави већ болесни, психофизички неуравнотежени, да би могли лако са нама владати и управљати, а када онемоћамо и разболимо се потпуно, онда да нам узму шачицу стеченог капитала за услуге лечења и ту је крај, под изговором, да је живот зараза коју још нико нике преживео.
Чувајмо душу!
Највећа корпорација за сваког човека треба да је природа, а властито тело највећа институција. Будимо владари свог живота, инвестирајмо у себе и природа ће нам у томе свесрдно помоћи. Ослободимо се превеликог броја неважних информација, живимо у складу основних начела, природе и властитог организма!
Човек може да победи сваку болест, самодисциплином, миром, вером и свесношћу!
Не заборавимо да имамо и ваздух и воду и тло мајке Земље која нас својом енергијом држи за себе и предивну моћ спавања и сањања којима чистимо наше тело од свакодневних прегомилавања психофизичким оптерећењима.
Примакните се недрима мајке природе, уселите се у околину њеног срца, поред свега рада од којег живите посветите се раду на себи, природа нам у томе свесрдно помаже.
Будимо блиски са Творцем, Њему требамо здрави и оног дана кад нас позове!








ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА:






2024 © Књижевна радионица "Кордун"