детаљ слике: КРК Арт дизајн

др Милан С. Марковић : Књижевност је извор снаге и воље за све што радим

Милан С. Марковић Рус, рођен је у Горњем Милановцу 24.10.1995. године. Живи у селу Семедраж. Основну школу завршио је у Семедражи прва четири разреда, остатак у Горњем Милановцу у ОШ „Kраљ Александар Први“. Средњу медицинску школу завршава у Чачку, а медицински факултет у Нишу, смер Стоматологија. Пише родољубиву, завичајну и љубавну поезију. Своје село воли и о њему најдраже и најчешће пише. Поред писања бави се свирањем хармонике и фруле.

др Милан С. Марковић - песник и чувар исконског

Књижевна радионица "Кордун"

Неда Гаврић, Бања Лука - Семедраж, 01.03.2024.

Ваша поезија освежење је на домаћој књижевној сцени, поготово међу младима. Оно што је најинтересантније, везано за вас као младог човека, пишете родољувибу поезију. Колико је она уопште данас заступљена?

Када сам почео да пишем, била је то завичајна поезија. Скоро шест година сам живео далеко од свог села, ваљда је та жеља да се вратим била пресудна и пробудила у мени завичајност. Заљубљеник сам у историју нашега народа и званичну и  незваничну, иако сам завршио стоматологију, активно сам време проводио учећи и историју. Тако је дошло до тога да се моја поезија из малог села Семедражи расплине попут реке у родољубиву поезију и да пригли све српске земље. Мислим да млади све више читају и да коначно полако и ссигурно долазимо до тога да читамо праву литературу, да после дуго година полако спознајемо ко смо ми Срби у ствари, да постајемо свесни наше народности, обичаја, живота и традиције, а чини ми се да је најлепше то учити кроз родољубиву поезију. Ако волимо своју земљу, пустимо да нас песма носи попут ветра кроз сву ову лепоту што нас окружује, да нас учи историји, обичајима, прецима и њиховом животу и жртви коју су поднели да би ми данас били овде где јесмо.

Поетски првенац песника Милана С. Марковића

Kакву улогу има љубав према породици, пријатељима и земљи у вашој поезији?

Породица је темељ свега, поготово у ово време кад све све више потенцирају неке бесмислене и вери неугодне вредности. Мајка ми често каже: „Исти си Чича“. То је мој прадеда од кога сам много тога научио и кажу да личим на њега. Одрастао сам уз бабу и деду и прадеду и убеђен сам да сам све ово о чему пишем и говорим данас научио од њих. Научио сам начин на који треба да доживим породицу, веру и културу.

У друштву колега песника, Јелене Кнежевић, Небојше Крљара и Илије Шауле

Kоји су ваши омиљени начини да се изражавате кроз уметност или креативност?

Ретко са ким, поготово са својом генерацијом могу да причам о темама којима се бавим. Зато кроз песме покушавам да допрем до њих. Још увек смо далеко од књиге, зато активно користим друштвене мреже у те сврхе. Сматрам да је у ово време на тај начин лакше доћи до људи. Данас нам је више него икада потребно да активно говоримо о својој земљи и својој историји. Ако сада одустанемо, постаћемо странци и туђинци у рођеној земљи. Србија је благо које морамо чувати, Србија је земља неоткривених лепота које не смемо уништити, земља богате историје коју не смемо заборавити. Сваком Србину данас треба препоручити да прочита Завјештања великог жупана српског Стефана Немање сину својему Светом Сави, тих неколико страница ће врло брзо отворити очи свима нама.  Желим и покушавам  да кроз своју поезију покажем и докажем људима да смо ми стварно били „небески народ“ и да морамо настојати да то поново будемо. Има наде.

У друштву са Љубивојем Ршумовићем на међународном ПроПоет фестивалу у Инђији

Какав је ваш лични став када говоримо о свакодневним променама у данашњем друштву? Који систем вредности ви негујете?

Милан С. Марковић

Кад се руши темељ – руши се и кућа. То је моје виђење данашњице. Не можемо бити сутра бољи и успешнији ако пре тога не сазнамо какви смо били јуче. То се најбоље може научити кроз породичне приче. Данас је то реткост. Начин живота који нам се намеће све мање времена оставља човеку да се бави собом, својим духом и својом душом. Богатимо се пролазним стварима, а празни смо изнутра. Ако би сваки појединац барем мало загребао у живот наших предака, врло брзо би се отворила врата која би нам проширила видике, пробудила жељу за знањем и спознањем првенствено себе, а онда и свих вредности на којима  треба да се темеље животи свих нас.

Колико су млади данас заинтересовани да на било који начин допринесу оздрављењу наше заједнице?

Већи део младих данас, што би наш народ рекао гледа своја посла. Ту је велики проблем. Али појединац је варница која може да упали ватру. Мени је нарочито драго што видим да све више има песника који се баве родољубивом поезијом, да се снимају песме које буде дух прошлости и отварају капије будућности. Чврсто верујем да ће се српство засијати попут буктиње. Једино тако можемо кроз овај мрак.

Како видите себе за десет година из ове перспективе? Који су то циљеви којима тежите?

Глумац и песник увек у добром расположењу, у друштву са Миленком Павловићем

То је за мене врло тешко питање. Као млад, ја бих све и одмах. Схватам да то тако не може. Зато се бавим различитим стварима, понекад и са неколико ствари истовремено, наравно уз посао који обављам. Често ме питају како све постижем. Једноставно ме све то што радим испуњава, нисам навикао да имам слободно време. Кад не радим – пишем песме, кад не пишем песме – свирам, кад не свирам- онда шетам, смишљам шта бих могао да урадим и тако у круг. Сматрам да све што се започне мора се завршити, зато започињем и више ствари истовремено. Мислим да је то прави пут ка остварењу свега о чему сањам. Своју тврдоглавост сам кроз средњу школу и факултет претворио у упорност. Богу хвала, све што сам замислио остварио сам, а идеја имам пуно.

На чему тренутно радите? Шта се ново спрема везано за ваше књижевно стваралаштво?

Т

Књижевна радионица Кордун гаји поверење у стваралаштво Милана С. Марковића

ренутно припремам збирку родољубиве поезије под називом „Предачки сан“ коју ћу посветити кући Проковића, породици моје мајке Мирјане. Цела збирка понеће назив по песми инспирисаној једном трагичном породичном причом, са идентичним именима и догађајима који су у једној песми обухватили цео један век. Надам се да ће наћи пут до читалаца. Упоредо пишем и свој први роман, такође инспирисан породичном тематиком и историјским чињеницама с`почетка 18. века.

Књижевност је извор снаге и воље за све што радим.

Читајмо, да би се речју кроз живот водили,

не би ли се бољи из пепела изродили.

- др Милан С. Марковић

ПОДЕЛИТЕ ОВАЈ ТЕКСТ НА: