|
|
|
 | Илија Шаула | |
| |
детаљ слике: Michael Grab
Тишина и мир
Данас тишина у мени надгласава тишину око мене. Као да ми душа спава, а тело потпуно будно, активно. Оку посматрача сам чудан, изгледам необично нерасположен, депресивно. А није тако. Сасвим је другачији осећај. Неко би то описао осећајем слутње, није. То је мир, неопходан да би се ресетовао за пут којим треба ићи даље. Питам се где ме воде моје мисли, како да пробудим тишину у себи. Јесам ли свом духу необичан док тело одмара, а он над њим бди? Да ли би требали бити усклађени и увек подједнако ангажовани? Кад брод тоне море се много не узбуђује око тога. Је ли однос духа према телу сличан томе? Кажу да је добро остати миран кад се упокоји неко ближи. Процес оживотворења је немогуће покренути. Због тога треба остати миран јер ће се дух покојника само са том особом поздравити и остати у духовној спрези. Кажу кад човек учи и кад заврши да је најбоље лећи и заспати, бар за кратко, то је период кад знање заузме своје место и ту остане. Човек је програмиран да се до тренутка смрти не може умирити сасвим, било би то вероватно погубно за њега, али постоји максима до које може ићи. Све тражи одговор! Одговори су различити, а суштина остаје иста. Боље је наставити размишљати и не очекивати одговор. Пуноћа живота није у одговорима већ у суштини и способности да свему умемо одредити смисао и схватити разлог постојања. Замислимо да смо клупко пређе, наравно сврха му је да се одмотава и уграђује у смисао, а ако се прекине, долази до последица, замислимо затим да се замрси или дође под шапу мачке. Миром и тишином клупко се може размрсити, а хаотичним понашањем само још више замрсити и на крају одустати. Живот са тим је у дебелој вези. На крају крајева, тиха вода брегове рони! Свако ће успети у својој мисији ко је усвојио мир и тишину. Онај дечак од пре неки дан на Косову, победио је све силе зла, док су уводиле правила са дугим цевима и бахатости. Он је ту поред њих сео на љуљачку и љуљао се. Одох с миром и у тишини да завршим ово што сам започео.
|
