 | Сања Лукић | |
| |
детаљ слике: КРК Арт дизајн
ВОЉЕЛА САМ ТЕ
Вољела сам те колико се воле и отац и мати.
Више него што Бог ти може дати.
До кости, крви, голог меса
вољела сам те до смрти изнад сјаја небеса.
Да не дишем, не видим и не чујем
да умрем и васкрснем.
У плими и осеци
у меду и жучи
на рани мелем од соли
суза у тузи.
Вољела сам те
кад те нико вољео није,
носила на плећима ријеку судбине.
Сузама те окупала
у гријеху невином
снове ти чувала.
Вољела сам те
у капи зноја сахрањеној у прашини
уплетеној власи косе, у биљегу испод груди.
У искри мјесеца у млијеку мог немира.
