Песма данас није она која беше.
Отеле се речи. Неће да утеше.
Постале су сабље сковане од слова.
(Песма ретко када беше без наслова!)
Тако хоће Неко, док дистихе ниже
Тек узгред да јави ,,да пролеће стиже!“
Извесно је, ипак, до Златног ће лета
Нешто да увене – нешто да процвета!
Свему што процвета нека је са срећом!
Нека пупи вечно са радошћу већом!
А оном, што ипак зиму не победи,
Што не спозна колко жарко сунце вреди,
Желим да сачува наде једно Зрно!
Осим црне земље, ништа није црно!
Милица Бакрач
Биографија
Милица Бакрач је рођена 1977. године у Никшићу. Дипломирала је на Филозофском факултету у родном граду на Одсеку за српски језик и књижевност.
Објавила је пет књига поезије. Добитница је прве награде „Ратковићевих вечери поезије“ (1999) године за младе песнике, као и Повеље ,Свети Сава“ за књижевна дела посвећена српском народу – Источно Сарајево (2012), Књижевне награде „Растко Петровић“ Матице исељеника и Срба у региону и других награда.
Уредник је трибине ,,Свободијада“ и часописа ,,Стварање“ Удружења књижевника Црне Горе. Члан је Удружења књижевника Србије и Књижевног друштва српских писаца Косова и Метохије.
Живи у Никшићу.
